.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 416/2022
15.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić,predsednika veća, Gordane Džakula, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Novosadska toplana“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Katarina Stanojević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1840/21 od 04.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 15.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1840/21 od 04.11.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1840/21 od 04.11.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka. ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2027/20 od 26.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene osnovne zarade, za period od septembra 2017. godine zaključno sa avgustom 2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zateznom kamatom, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1840/21 od 04.11.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2027/20 od 26.04.2021. godine, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade, za period od septembra 2017. godine do jula 2018. godine, isplati 3.990,68 dinara sa zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate, bliže navedene u ovom stavu izreke, i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužioca u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa opredeljenim zahtevom na naknadu troškova sastava tog odgovora.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. Pobijana presuda je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, u pogledu primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'', br. 116/14, u primeni od 01.11.2014. godine), a imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva isplata zbog obračuna zarade tužiocu u periodu važenja prethodno navedenog zakona. Takođe, ukazivanje u reviziji na učinjene bitne povrede postupka pred drugostepenim sudom ne predstavlja razlog zbog koga se posebna revizija može izjaviti.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Smisao odredbe o dozvoljenosti revizije kod preinačenja iz navedenog člana jeste da je izvršeno preinačenje na štetu revidenta, odnosno da je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja pravo uskraćeno ili smanjeno. U konkretnom slučaju odluka je preinačena u korist revidetna – tužioca, tako da mu pravo nije uskraćeno ni smanjeno, pa zbog toga revizija tužioca na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3).
Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ponošenja tužbe.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 13.10.2020. godine, revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
S obzirom da tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, dok troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem i četvrtom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
