.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 417/2020
17.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Ristić, advokat iz ..., protiv tuženog JP za razvoj Gradske opštine ..., Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2103/19 od 12.09.2019. godine, u sednici održanoj 17.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca AA iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda Beogradu Gž1 2103/19 od 12.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 57/2017 od 18.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi rešenje tuženog br. .. od 04.01.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, kao i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca da sud obaveže tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka, sa zakonskom zateznom kamatom, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 81.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda Beogradu Gž1 2103/19 od 12.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 57/17 od 18.03.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ... 87/18), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, na poslovima višeg referenta za opšte poslove, na osnovu ugovora o radu br. .. od 22.07.2015. godine. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih mesta br. .. od 02.12.2016. godine, ukinuto je radno mesto na koje je tužilac bio raspoređen, a nije postojala mogućnost da se on rasporedi na druge poslove. Tuženi je organizovao obuku iz oblasti protivpožarne zaštite i uputio tužioca na polaganje stručnog ispita iz oblasti zaštite na radu. Međutim, tužilac se nije prijavio radi polaganja tog ispita.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno, pobijanom odlukom, primenjeno materijalno pravo, kada je odbijen tužbeni zahtev tužioca da sud poništi rešenje tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu i obaveže tužioca da ga vrati na rad, kao neosnovan.
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...13/17), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U ovom slučaju, izvedenim dokazima je utvrđeno da je stupanjem na snagu Pravilnika tužene o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 02.12.2016. godine, ukinuto radno mesto višeg referenta za opšte poslove, na koje je tužilac bio raspoređen po prethodno važećem Pravilniku, a na osnovu ugovora o radu br. .. od 22.07.2015. godine. Tužilac nije dokazao da postoji slobodno radno mesto kod tuženog na koje on ispunjava uslove da bude raspoređen nakon ukidanja njegovog radnog mesta, a tužena je, pri donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu br. .. od 04.01.2017. godine, postupila na način propisan zakonom.
Neosnovani su navodi revizije tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo jer nisu cenili mogućnost primene odredbe člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. Suprotno tim navodima revizije tužioca, nižestepeni sudovi su utvrdili da nije postojala mogućnost da se tužilac premesti na drugi odgovarajući posao a da nema dokaza da je tužena bila u mogućnosti i imala objektivno opravdane razloge da šrimeni neku od mera propisanu tom odredbom Zakona. Tužilac, s tim u vezi, u reviziji ponavlja navode koje je isticao i u žalbi, a koje je drugostepeni sud cenio i pravilno zaključio da nisu od uticaja na odlučivanje.
Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
