U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Melajac, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Maja Marjanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3516/17 od 11.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 07.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3516/17 od 11.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3516/17 od 11.10.2018. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 694/16 od 25.05.2017. godine, kojom je poništeno, kao nezakonito, rešenje tuženog od 18.02.2016. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, na posao koji odgovara njenoj školskoj spremi, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 120.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Navode revizije da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti, u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog, po osnovu ugovora o radu od 02.07.2013. godine zaključenog na neodređeno vreme, na poslovima agenta za podršku korisnicima - pravna i fizička lica.

U periodu od 28.10.2015. godine do 30.10.2015. godine boravila je u mestu ... . Zbog visoke temperature javila se dežurnom lekaru u Domu zdravlja Doljevac – Ambulanta opšte medicine. Tom prilikom je pregledana, data joj je terapija i izdata joj potvrda o nastupanju privremene sprečenosti za rad. O svom zdravstvenom stanju tužilja je putem e-maila odmah obavestila tuženog i poslala mu skeniranu potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, a telefonom se javila i VV, zaposlenoj u Sektoru za ljudske resurse kod tuženog, kako bi prijavila korišćenje još jednog dana godišnjeg odmora. Na kontrolni pregled otišla je 30.10.2015. godine, kada je dobila doznake i iste predala tuženom 03.11.2015. godine, prvog dana po povratku na posao.

Kako za navedeni period tužilja tuženom nije dostavila potvrdu i izveštaj o nastupanju privremene sprečenosti za rad izdatu od strane Doma zdravlja ''Dr Milutin Ivković'' Palilula, gde tužilja ima zdravstveni karton i izabranog lekara, tuženi se, nakon što je posumnjao u validnost potvrde koju je tužilja dostavila, obratio Domu zdravlja Doljevac i Domu zdravlja ''Dr Milutin Ivković'', iz čijih izveštaja je utvrdio da tužilja u Domu zdravlja ''Dr Milutin Ivković'' Palilula ima zdravstveni karton, da se poslednji put izabranom lekaru javila u septembru 2015.godine, a da je u Domu zdravlja Doljevac 28.10.2015. godine evidentirana u protokolu prolaznih pacijenata, da joj je postavljena dijagnoza i da je obaveštena o daljoj proceduri. Iz izveštaja zdravstvene inspekcije koja je izvršila nadzor u protokol prolaznih pacijenata u Domu zdravlja Doljevac utvrđeno je da se tužilja obratila lekaru opšte medicine i da je dobila potvrdu o očekivanoj privremenoj sprečenosti za rad zbog bolesti, kao i da je evidentiran kontrolni pregled i izdavanje doznake, ali uz podatak da se u daljoj proceduri pacijentkinja javi izabranom lekaru radi kontrole i regulisanja bolovanja.

Pobijanim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu, zbog postojanja opravdanog razloga koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovog ponašanja i to: zbog zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, utvrđene članom 10. stav 1. tačka 7. Ugovora o radu od 02.07.2013. godine, u vezi člana 30. stav 4. Pravilnika o radu poslodavca od 25.01.2013. godine, i zbog neopravdanog izostanka sa rada u trajanju od tri dana neprekidno tokom kalendarske godine, utvrđenog članom 10. stav 1. tačka 8. Ugovora o radu i povrede radne discipline i to: zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, koja je propisana članom 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu i nedostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti u smislu člana 103. Zakona o radu iz člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava iz članova Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, ocenili da je osnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužilje na rad.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, zatim savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, prema poslodavcu i prema ostalim zaposlenima. Posledice nepoštovanja radne discipline i nesavesnog, nezakonitog ili neblagovremenog ispunjavanja obaveza svog radnog mesta, regulisane su Zakonom o radu i ugovorom o radu, koji zaključuju poslodavac i zaposleni.

Osnov za prestanak radnog odnosa zbog nepoštovanja radne discipline, u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačke 2. i 3. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS broj 24/05…75/14) je ako zaposleni ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad postoji ako zaposleni koristi bolovanje u vreme kada nije bolestan odnosno kada je sposoban za rad ili kada se tokom sprečenosti za rad ponaša suprotno propisanoj terapiji ili svrsi zbog koje je odsustvo sa posla odobreno, uz svest zaposlenog o nedopustivosti takvog ponašanja.

U konkretnom slučaju, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilja nije postupila suprotno dužnostima radne discipline. Tužilja se u vreme nastupanja zdravstvenih tegoba nalazila van mesta u kojem ima zdravstveni karton zbog čega se 28.10.2015. godine obratila lekaru najbližeg Doma zdravlja Doljevac, koji je pregledao, dao odgovarajuću terapiju i izdao potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. O nastupanju okolnosti zbog kojih je bila sprečena da radi, tužilja je u roku propisanom članom 103 stav 1. Zakona o radu, obavestila nadležnu službu tuženog telefonom i putem e-maila tuženom dostavila potvrdu lekara o privremenoj sprečenosti za rad, a po obavljenom konktrolnom pregledu i pribavljanju doznaka o zaključenju bolovanja, tužilja je po povratku na posao dostavila tuženom svu potrebnu originalnu lekarsku dokumenaciju. Odsustvo sa rada je koristila za vreme zdravstvenih tegoba u svrhu ozdravljenja, zbog čega na strani tužilje nije bilo zloupotrebe prava na odsustvo odnosno povrede radne discipline, koja joj je pobijanim rešenjem stavljena na teret.

Činjenica da je tužilja tuženom dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i doznake o zaključivanju bolovanja koji su izdati od strane lekara Doma zdravlja Doljevac, a ne od strane izabranog lekara tužilje iz Doma zdravlja ''Dr Milutin Ivković''-Palilula, gde tužilja ima zdravstveni karton, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne dokazuje povredu radne discipline kao osnova za otkaz ugovora o radu.

Tužilja je savesno i odgovorno, u zakonom propisanom roku, ispunila svoju obavezu dostavljanja lekarske dokumentacije kojom je opravdala svoje odsustvo sa posla iz zdravstvenih razloga i bolovanje nije koristila protivno svrsi zbog koje je ustanovljeno, niti protivno cilju kome odsustvovanje sa rada služi.

Članom 30. stav 3. Pravilnika o radu tuženog od 25.01.2013. godine predviđeno da poslodavac može podneti zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, ukoliko posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada, a stavom 4. istog člana da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu iz razloga zloupotrebe prava na bolovanje ukoliko se proverom utvrdi da je zaposleni na bilo koji način netačno ili neistinito prikazao svoju zdravstvenu situaciju.

Tuženi po prijemu dokumentacije (potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i doznaka o zaključenju bolovanja) nije imao primedbi u pogledu njihove valjanosti, a u postupku utvrđivanja zdravstvene sposobnosti tužilje u spornom periodu u smislu citiranog člana Pravilnika, iz pribavljenih izveštaja Doma zdravlja Doljevac i Doma zdravlja ''Dr Milutin Ivković'' nije utvrdio da u spornom periodu nisu postojali opravdani razlozi za odsustvovanje sa rada, odnosno da je tužilja na bilo koji način netačno ili neistinito prikazala svoju zdravstvenu situaciju, u kom slučaju bi postojao osnov za otkaz ugovora o radu, zbog nepoštovanja radne discipline.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić