Tuženi je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku ( ''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-dr. zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po osnovu Ugovora o radu broj .. od 30.09.2008. godine, na radnom mestu „...“ sa punim radnim vremenom u trajanju od 40 časova nedeljno. Izmenom i dopunom Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta tuženog broj 29 od 12.09.2017. godine, izmenjen je član 22. Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 18.01.2017. godine, tako što je raniji Pravilnik, između ostalog, izmenjen u delu koji se odnosi na broj izvršilaca na radnom mestu „...“ na kojem je bio zaposlen tužilac, i to tako što je broj izvršilaca sa „4“ smanjen na „3“. Opštinsko veće Opštine Žitorađa je zaključkom od 14.09.2017. godine dalo saglasnost na navedenu izmenu i dopunu Pravilnika, a v.d. direktora tuženog je dana 20.09.2017. godine doneo kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih u JKP „Žitorađa“, gde su kao osnovni kriterijumi određeni: ostvareni učinak zaposlenih u proteklih godinu dana, broj članova uže porodice koji ostvaruje zaradu, dužina radnog staža u JKP „Žitorađa“, stepen stručne spreme i broj dece na školovanju. Tuženi je 21.09.2017. godine sačinio rang listu, pod brojem 617, po kojoj je tužilac u odnosu na ostale zaposlene ocenjen najnižom ocenom 10,8. Rešenjem o otkazu ugovora o radu tuženog broj .. od 22.09.2017. godine, tužiocu je prestao radni odnos 22.09.2017. godine, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređen, na osnovu izmene Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, kojim je smanjen broj izvršilaca kod tuženog na poslovima „...“, i uz obrazloženje da poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi drugi posao tužiocu u nižem stepenu stručne spreme odgovarajućeg zanimanja, niti da mu obezbedi prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili mu ponudi posao kod drugog poslodavca, uz obavezu da mu isplati sva primanja koja je ostvario do dana prestanka radnog odnosa, kao i otpremninu u iznosu od 95.401,26 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to: 1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Rešenjem tuženog broj .. od 22.09.2017. godine, tužiocu je prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređen, s pozivom na donete Izmene i dopune Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta JKP „Žitorađa“ od 12.09.2017. godine, kojima je član 22. Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta od 18.01.2017. godine izmenjen i u delu koji se odnosi na broj izvršilaca na radnom mestu „...“, tako što je broj izvršilaca sa „4“ smanjen na „3“. U toj situaciji, i po oceni Vrhovnog suda, rešenje o otkazu ugovora o radu jednom od zaposlenih mora da sadrži opravdane razloge i činjenice zbog kojih je baš taj zaposleni od većeg broja izvršilaca na istom radnom mestu proglašen za tehnološki višak, a što je, prema pravilnoj oceni nižestepenih sudova, izostalo u konkretnom slučaju. Osim toga, pravilno nalaze nižestepeni sudovi da tuženi nije postupio na način propisan članom 21. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, pošto je bio dužan da među zaposlenima koji rade isti posao sprovede anketu, kao i da prilikom odlučivanja nije primenio kriterijume propisane članom 74. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji RS („Službeni glasnik RS“, broj 27/15 - stupio na snagu 26.03.2015. godine), shodno obavezi iz člana73. istog PKU. Stoga nije bilo osnova za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu saglasno citiranoj odredbi člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu.

Kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, pravilno je primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, obavezan tuženi da tužioca vrati na rad.

Vrhovni sud nije posebno cenio navode revizije, imajući u vidu da se u reviziji u suštini ponavljaju navodi isticani u žalbi koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene u drugostepenoj presudi.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković