Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova sastava tog odgovora.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme počev od 1992. godine. Ugovorom o radu broj ... od 18.09.2014. godine, koji su parnične stranke zaključile radi usaglašavanja ugovora o radu sa izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 72/14), predviđeno je: - da će tužilac obavljati poslove portira i da ovi poslovi, između ostalog, podrazumevaju da je obaveza zaposlenog da čuva i obezbeđuje objekat, prostor, mehanizaciju, vozila i imovinu društva, da vrši kontrolu ulaza i izlaza svih lica i vozila u krug društva i poslovne objekte i vrši legitimaciju istih i da preduzima sve potrebne mere u obezbeđivanju objekata od ulaska neovlašćenih lica i zaštite od elementarnih nepogoda ( član 2.); - da je zaposleni dužan da svoje obaveze izvršava pridržavajući se važećih zakonskih propisa, kao i važećih unutrašnjih akata poslodavca, standarda, poslovne politike i naloga poslodavca, obavljajući svoje radne obaveze i zadatke na odgovoran, precizan i vremenski tačan način, uz maksimalno zalaganje i efikasnost ( član 14. stav 2.); - da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: neizvršavanje ili nesavesno, nemarno ili neblagovremeno vršenje radnih dužnosti i obaveza, utvrđenih opisom poslova iz ugovora ( član 16. stav 4. tačka 1)). Rešenjem tuženog broj ... od 02.09.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1) Zakona o radu, Pravilnika o radu i člana 16. stav 4. tačka 1) ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze krivicom tužioca, koja se sastoji u nesavesnom i nemarnom izvršenju radnih obaveza. U obrazloženju tog rešenja je navedeno da se povreda radne obaveze od strane zaposlenog sastoji u radnjama neopravdanog i samovoljnog napuštanja radnog mesta portira u pogonu „...“ dana 08.08.2016. godine u vremenskom intervalu od 00:47 časova do 04:46 časova, u kom periodu se tužilac nije javio nikom od pretpostavljenih, a svoj izostanak nije opravdao, da je tuženi navedeno utvrdio uvidom u snimak sigurnosne kamere i preko kontrolora pogona BB, kao i da je takvim ponašanjem tužilac grubo ugrozio bezbednost čitavog postrojenja ostavljajući objekat neobezbeđenim u navedenom vremenskom periodu. Tuženi je, pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, tužiocu dostavio upozorenje broj ... od 11.08.2016. godine u kome je navedeno da se iz disciplinske prijave utvrđuje da je tužilac učinio povredu radne obaveze iz člana 16. stav 4. tačka 1) ugovora o radu, odnosno da je dana 08.08.2016. godine u 04,05 časova lice za kontrolu BB obišao celokupan pogon tuženog i da tužioca nije zatekao ni na radnom mestu ni u krugu firme, da je lice za kontrolu napustilo pogon u 04,34 časova, pa je naknadnim pregledom sigurnosnih kamera utvrđeno da je zaposleni napustio pogon u 00,47 časova, a da se vratio u krug poslodavca u 04,46 časova, što je imalo za posledicu ugrožavanje bezbednosti objekta, postrojenja i opreme u pogonu, te da je na taj način učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1) Zakona o radu i da iz navedenih razloga postoji mogućnost da dođe do raskida ugovora o radu. Takođe, navedeno je da ukoliko u narednih šest meseci bude učinio istu ili drugu povredu radne obaveze, koja je osnov za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, biće doneto rešenje o otkazu ugovora o radu bez prethodnog ponovnog upozorenja. Za izjašnjenje na navode iz upozorenja tužiocu je ostavljen rok od osam dana. Te navode tužilac je osporio izjavom koja je kod tuženog zavedena pod brojem ... od 01.09.2016. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je osporeno rešenje nezakonito, zbog toga što nema osnova da se tužiocu otkaže ugovor o radu za iste povrede radne obaveze koje su sadržane u Upozorenju broj ... od 11.08.2016. godine, s obzirom da poslodavac zaposlenom za učinjene radnje povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, ne može istovremeno otkazati ugovor o radu i izreći neku od disciplinskih mera iz člana 179a Zakona o radu, konkretno opomenu sa najavom otkaza ugovora o radu. Ocenjeno je da iz sadržine navedenog upozorenja od 11.08.2016. godine nedvosmisleno proizlazi da se radi o izrečenoj meri za povrede radne obaveze propisane odredbom člana 179a Zakona o radu (opomena uz najavu otkaza), jer je tuženi prilikom izrade istog, iako se nije decidno pozvao na navedenu odredbu zakona, istu citirao.

Međutim, prema stanovištu drugostepenog suda, prvostepeni sud je odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za vraćanje na rad, na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je stavom drugim izreke prvostepene presude odbio tužbeni zahtev tužioca, imajući u vidu da je za učinjene povrede radne obaveze, prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu izrečena mera propisana odredbom člana 179a stav 1. tačka 3) Zakona o radu, u kojoj situaciji se ne može za iste povrede radne obaveze otkazati ugovor o radu, pa nije postojao osnov za prestanak radnog odnosa tužiocu, a samim tim ni za primenu odredbe člana 191. stav 7. Zakona o radu. Kako je tužiocu prestao radni odnos bez pravnog osnova, to je tuženi u obavezi da ga vrati na rad u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Prema odredbi člana 179. stav 2. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Prema odredbi člana 179a Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera: 1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana; 2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri; 3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna ocena nižestepenih sudova da je u konkretnom slučaju, imajući u vidu sadržinu Upozorenja tuženog broj ... od 11.08.2016. godine, tužiocu za učinjenu povredu radne obaveze dana 08.08.2016. godine izrečena mera iz člana 179a tačka 3) Zakona o radu, te da je osporeno rešenje tuženog nezakonito zbog toga što se ne može za iste povrede radne obaveze otkazati ugovor o radu i izreći neka od mera iz člana 179a Zakona o radu, ovde mera opomene sa najavom otkaza. Sledom toga, pravilno zaključuje drugostepeni sud da u situaciji kada je tužiocu radni odnos prestao bez pravnog osnova, postoji obaveza tuženog da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Sa izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tuženog odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, dok troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić