Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme 01. jula 2016. godine sa nepunim radnim vremenom od 10 časova rada u toku radne nedelje ili 2 časa dnevnog rada za obavljanje poslova ... . Tužilac je faktički obavljao ove poslove kao i poslove ... u lokalu tuženog u ..., ali sedam dana u nedelji, s obzirom da tuženi radi 24 časa tokom cele godine. Po odredbi člana 25. stav 1. tačka 10. Ugovora o radu predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako tri dana u toku godine neopravdano izostane sa posla. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1196/2018 od 30.08.2018. godine, poništeno je rešenje tuženog od 25.04.2018. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad. Navedena presuda postala je pravnosnažna 05.12.2018. godine, a izvršna 12.01.2019. godine. Povodom navedene presude tužiocu je 18.02.2019. godine upućen pisani poziv – obaveštenje da se vrati na rad 19.02.2019. godine u 8.00 časova u sedište tuženog u Novom Sadu i ukazano da će, ukoliko se tužilac ne javi 19.02.2019. godine pokrenuti postupak otkaza ugovora o radu. Navedeno obaveštenje preporučenom pošiljkom uručeno je tužiocu 20.02.2019. godine u 19.02 časa (sreda), pa je tužilac preko svog punomoćnika obavestio tuženog da će se javiti na rad 25.02.2019. godine u 8.00 časova. Tužilac se javio na rad u sedištu tuženog u ponedeljak 25.02.2019. godine oko 8.00 časova, kada mu je poslovođa saopštio da je kod tuženog u toku reorganizacija i da ne može da mu ponudi radno mesto na kojem je pre otkaza radio, već mu je na neprihvatljiv i uvredljiv način ponudio poslove „čuvara kante za đubre“ govoreći povišenim tonom „eto mi smo ti ponudili šta smo imali, pa se ti javi šta si odlučio“. Tom prilikom tužiocu nije ponuđen aneks ugovora o radu. Sledećeg dana 26.02.2019. godne tuženi je doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu sa obrazloženjem da tužilac do dana sastavljanja upozorenja nije stupio na rad već da je 25.02.2019. godine, usmeno obavestio poslodavca da je primio poziv za vraćanje na rad 20.02.2019. godine te da neće pristupiti na rad do 28.02.2019. godine. Pored toga, navedeno je da tužiocu nije odobren izostanak sa rada od 20.02.2019. godine do dana sastavljanja upozorenja, čime je povredio radnu obavezu utvrđenu članom 25. stav 1. tačka 10. Ugovora o radu, tako što je neopravdano izostao sa rada tri dana tokom godine, čime su se ispunili uslovi za otkaz ugovora o radu. Tužilac se izjasnio na upozorenje pozivajući tuženog da ga vrati na rad u skladu sa odredbama zakona i pravnosnažnom presudom. Dana 13.03.2019. godine tuženi je doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu navodeći da je tuženi putem punomoćnika kontaktirao punomoćnika tužioca 15.01.2019. godine radi dogovora o vraćanju tužioca na rad, da se tužilac nije javljao tuženom, da je pokrenuo izvršni postupak radi vraćanja na rad, te da je tuženi 18.02.2019. godine pozvao tužioca pisanim putem da se vrati na rad od 19.02.2019. godine, što znači i nakon toga, a da se tužilac neopravdano nije javio na rad nakon prijema pisanog poziva i to 21, 22, 25. i 26. februara 2019. godine, već je usmeno obavestio tuženog da se neće javiti na rad sve do 28.02.2019. godine, pri čemu nije naveo ni jedan opravdan razlog za nejavljanje na rad, čime su se ispunili uslovi za otkaz ugovora o radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu i tuženog obavezali da tužioca vrati na rad.

Po članu 191. stav 1. Zakona o radu ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova na zahtev zaposlenog odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Pravnosnažna odluka suda kojom je poništeno rešenje o otkazu deluje unazad, pa se u takvoj situaciji tužilac nalazi u radnom odnosu kod tuženog prema prvobitno zaključenom ugovoru o radu i u izvršenju pravnosnažne sudske odluke poslodavac donosi odluku kojom zaposlenog vraća na rad na poslove i radne zadatke koje je obavljao pre otkaza ugovora o radu ili na odgovarajuće radno mesto u kom slučaju zaključuju aneks ugovora o radu.

Prema članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom odnosno ugovorom o radu. U konkretnom slučaju članom 25. stav 1. tačka 10. Ugovora o radu predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako tri dana u toku godine neopravdano izostane sa posla.

Kod utvrđenog da je tužilac po pozivu tuženog pristupio u prostorije tuženog 25.02.2019. godine, da je prethodno pokrenuo izvršni postupak radi vraćanja na rad po pravnosnažnoj presudi, te da tada nije uključen u proces rada na osnovu ranije zaključenog ugovora o radu čiji je otkaz poništen, niti mu je ponuđen aneks ugovora o radu radi raspoređivanja na odgovarajuće radno mesto, to u konkretnom slučaju nije došlo do vraćanja tužioca na rad po pravnosnažnoj presudi, pa se time ne može smatrati da je tužilac neopravdano izostao sa rada u smislu navedene povrede radne obaveze utvrđene ugovorom o radu u članu 25. stav 1. tačka 10. Zato su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, a navodima kojima se osporava ocena izvedenih dokaza, zapravo se pobija utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić