U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Lazar Vujošević, advokat iz ..., protiv tuženog „Ming kovačnica“ a.d. Niš, čiji je punomoćnik Miloš Kukureković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2734/2022 od 08.06.2022. godine, u sednici veća održanoj 27.09.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2734/2022 od 08.06.2022. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 190/22 od 11.03.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje o otkazu Ugovora o radu br. ../2019 od 12.08.2019. godine i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati ukupan iznos od 176.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2734/2022 od 08.06.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu broj ../2019 od 12.08.2019. godine tuženog, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove postupka u iznosu od 180.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je dao odgovor na reviziju. Troškove je tražio.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 01.02.2017. godine do 31.07.2017. godine, po osnovu dva sukcesivno zaključena ugovora o radu na određeno vreme, na radnom mestu „...“. Počev od 01.08.2018. godine, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog Ugovorom o radu broj ../2017 na poslovima „...“, a Aneksom ugovora o radu od 01.03.2019. godine premešten je na radno mesto „radnik ...“. Rešenjem tuženog br. ../2019 od 12.08.2019. godine tužiocu je otkazan Ugovor o radu broj ../2017 na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Rešenje je doneto nakon donošenja Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog br. 494/19 od 28.06.2019. godine, kojim je predviđeno da se u Sektoru .., u Odeljenju ... gasi radno mesto broj .. – „radnik ...“ i Odluke tuženog broj 1/2019 o prestanku potrebe za obavljanjem određenog posla, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca od 19.07.2019. godine. Tužilac poseduje drugi stepen stručne spreme i po zanimanju je NKV radnik. Radni odnos kod tuženog su 09.08.2019. godine zasnovali BB i VV na radnom mestu „...“ sa različitim opisom poslova u odnosu na radno mesto na kome se nalazio tužilac, dok je GG (koji ima peti stepen stručne spreme) zasnovao radni odnos kod tuženog 10.09.2019. godine na radnom mestu „pomoćnik ...“ sa opisom posla koji je različit od opisa posla koje je obavljao tužilac, a koji obuhvata rad na svim mašinama na ručnom brušenju, brušenje na tocilu, sačmarama i kolicima za transport panela i drugo.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su ispunjeni zakonski razlozi za poništaj otkaznog akta i vraćanja tužioca na rad, nalazeći da je tuženi u periodu kada je otkazao Ugovor o radu tužiocu zaposlio tri lica na različitim radnim mestima, te da je imao mogućnost u tom periodu da tužioca premesti na druga radna mesta.

Drugostepeni sud je, suprotno razlozima prvostepenog suda, ocenio da je osporeno rešenje tuženog od 12.08.2019. godine zakonito. Tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu uz zaključak da je tuženi dokazao da je prilikom donošenja pobijanog rešenja postupao u skladu sa odredbama Zakona o radu i otkazni akt doneo nakon izvršene izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, koji je stupio na snagu, a kojim je ugašeno radno mesto na kome je tužilac bio jedini izvršilac, u kom smislu nije postojala potreba za ocenjivanjem samog tužioca. U trenutku davanja otkaza nije bilo drugog odgovarajućeg radnog mesta na koje bi tužilac mogao da bude raspoređen, a poslodavac je u skladu sa obavezom iz člana 158. Zakona o radu tužiocu isplatio otpremninu. Kako su BB i VV zasnovali radni odnos pre donošenja otkaznog akta, a GG zasnovao radni odnos na radnom mestu sa opisom posla koji je potpuno različit od opisa poslova koje je obavljao tužilac i za koje tužilac nema potrebnu stručnu spremu, nije došlo do povrede odredbe člana 182. stav 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o otkazu Ugovora o radu tužiocu odbio kao neosnovan zajedno sa zahtevom za vraćanje na rad i priznanje prava po osnovu rada.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005...75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbom člana 158. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza Ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim zakonom.

Zakon o radu razlikuje dve situacije, jednu kada zbog nastalih promena dođe do ukidanja određenih službi ili radnih mesta i prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili kada dođe do smanjenja obima posla i time do smanjenog broja izvršilaca na određenim poslovima. U slučaju ukidanja radnog mesta osnovni uslov za otkaz ugovora o radu zaposlenom je da poslodavac nema mogućnosti da ga rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi. U konkretnom slučaju došlo je do ukidanja radnog mesta na kome je tužilac obavljao poslove „radnik ...“, te nije bilo mesta primeni kriterijuma radi rangiranja i utvrđivanja ko od zaposlenih će biti proglašen tehnološkim viškom. Drugostepeni sud je, na utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbu člana 182. stav 1. Zakona o radu. Konkretno radno mesto nije više sistematizovano kod tuženog kao poslodavca, a lica na koja se pozvao tužilac su zasnovali radni odnos kod tuženog na radnim mestima sa različitim opisom poslova u odnosu na radno mesto na kome se nalazio tužilac i to dva lica pre donošenja otkaznog akta, a GG nakon donošenja otkaznog akta i to na radnom mestu sa petim stepenom stručne spreme. Nižestepeni sudovi su utvrdili činjenicu da je osporenom rešenju prethodila izmena Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, da je Pravilnik istaknut na oglasnoj tabli tuženog i da je stupio na snagu.

Kako je na ovaj način tuženi u svemu postupio po navednim zakonskim odredbama, to je pravilna odluka drugostepenog suda da nije osnovan zahtev tužioca za poništaj otkaznog ugovora o radu.

Budući da je pobijano rešenje otkaza Ugovora o radu zakonito, ne postoji osnov za obavezivanje tuženog da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Zahtev tuženog za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer navedeni troškovi nisu bili potrebni za vođenje parnice.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković