.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4198/2022
08.12.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Predrag Vasović, advokat iz ..., protiv tuženog „NIS“ ad Novi Sad iz Novog Sada, koga zastupa Sanja Pejović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4541/21 od 10.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 08.12.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4541/21 od 10.06.2022. godine.
ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 144/21 od 03.06.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti suda za odlučivanje o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, istaknut od strane tuženog. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražen poništaj rešenja broj ... od 08.04.2016. godine, donetog od strane tuženog, kojim radni odnos tužioca prestaje otkazom ugovora o radu broj ... od 27.04.2012. godine, kao nezakonitog i obavezivanje tuženog da tužioca vrati u radni odnos, kao i da mu na ime naknade štete isplati izgubljene zarade, označene u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, za period od aprila 2016. godine zaključno sa aprilom 2018. godine, te da se obaveže tuženi da za tužioca uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi važećoj u momentu plaćanja, da uplati doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje po stopi važećoj u momentu plaćanja i da uplati doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje po stopi važećoj u momentu plaćanja, obračunate na iznose tražene zarade. Trećim stavom izreke obavezan je tužilac da na ime troškova parničnog postupka tuženom isplati iznos od 356.650,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4541/21 od 10.06.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 144/21 od 03.06.2021. godine u drugom i trećem stavu izreke. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona što je bilo i moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude, a za razmatranja pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja nisu ispunjeni uslovi propisani članom 407. stav 2. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog u radnom odnosu na neodređeno vreme bio od 27.04.2012. godine, a od 2013. godine raspoređen je na radno mesto ... Sektora za ... . Zbog ukidanja tog radnog mesta Pravilnikom o organizaciji i sisitematizaciji poslova kod tuženog od 22.02.2016. godine, na sastanku u glavnoj upravnoj zgradi Rafinerije nafte u Pančevu dana 16.03.2016. godine održan je sastanak na kome je od strane direktora Sektora ... u ... BB i ... VV tužiocu ponuđeno radno mesto ... u Službi ... . VV je tom prilikom na sto pred tužioca stavio tri primerka ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu i tri primerka aneksa ugovora o radu sa formulisanim uslovima koji se nude i rekao je tužiocu da je potrebno da se o istima izjasni u roku od 8 dana. Tužilac je po usmenom obaveštenju o ponudi i aneksu ugovora o radu rekao da odbija ponudu i pri odlasku sa sobom je poneo sve pisane primerke ponude i aneksa. Tom prilikom tužilac je od strane VV bio upoznat sa mogućnošću da po potpisivanju aneksa u sudskom postupku može da osporava njegovu zakonitost, a da će mu u suprotnom radni odnos prestati.
Dana 17.03.2016. godine, po kazivanju VV od strane zaposlene kod tuženog GG sačinjena je službena beleška o pristupanju tužioca na sastanak održan dana 16.03.2016. godine, koju belešku su potpisali BB i VV, a kako tužilac u roku od 8 dana od preuzimanja ponude i aneksa ugovora o radu isti tuženom nije dostavio potpisan, dana 08.04.2016. godine doneto je rešenje ... o prestanku radnog odnosa i isto je dana 12.04.2016. godine tužiocu dostavljeno na kućnu adresu, gde ga je primila njegova supruga.
Prvostepeni sud je ocenio da je shodno članu 171. stav 1. tačka 1. i 5. Zakona o radu tuženi kao poslodavac bio ovlašćen da tužiocu kao zaposlenom ponudi izmenu ugovorenih uslova radi premeštaja na drugo odgovarajuće radno mesto zbog potreba procesa i organizacije rada i da je na utvrđeni način, sastankom u prostorijama poslodavca, tuženi to učinio dostavljanjem shodno članu 172. Zakona o radu pisanog obaveštenja o razlozima za ponuđeni aneks, o roku ne kraćem od 8 dana u kome zaposleni treba da se izjasni i o posledicama nepotpisivanja aneksa. Kako tužilac u zakonskom roku tuženom nije dostavio dva primerka potpisanog aneksa ugovora o radu, istom je shodno članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu prema rešenju od 08.04.2016. godine prestao radni odnos danom dostavljanja rešenja, odnosno dana 12.04.2016. godine.
Drugostepeni sud je utvrđeno činjenično stanje i materijalnopravnu argumentaciju prihvatio kao pravilne, a žalbene navode da je shodno članu 180. Zakona o radu pisano obaveštenje o razlozima ponude za zaključenje aneksa i sam aneks trebalo objaviti na oglasnoj tabli tuženog - ocenio je neosnovanim, jer otkaz ugovora o radu u konkretnom slučaju nije bio posledica razloga propisanih članom 179. stav 2. i 3. Zakona o radu. Tužiocu je aneks ugovora o radu ponuđen zbog organizacionih promena u poslovanju tuženog, a dostavljanje ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu i aneksa ugovora izvršeno je u prostorijama poslodavca, o čemu je sačinjena službena beleška, jer je po preuzimanju svih pisanih primeraka tih isprava tužilac odbio da potpiše aneks.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev odbili kao neosnovan.
Članom 171. stav 1. tačka 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14) važećeg u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, propisano je da poslodavac zaposlenom može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora o radu) radi premeštaja na drugo odgovarajuće radno mesto zbog potreba procesa i organizacije rada.
Članom 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu propisano je da radni odnos zaposlenom može da prestane ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca u slučaju kada zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smilu člana 171. stav 1. tačka 1-5 ovog zakona.
U skladu sa potrebama svoje delatnosti tuženi je shodno citiranim propisima tužiocu ponudio izmenu ugovora o radu nudeći mu drugi posao, odgovarajući u smislu člana 171. stav 2. u vezi sa stavom 1. tačka 2. Zakona o radu, prema vrsti i stepenu stručne spreme na osnovu koje je zaključen ugovor o radu. Uz aneks ugovora o radu tuženi je shodno članu 172. stav 1. Zakona o radu tužiocu dostavio pisno obaveštenje sa razlozima za ponuđeni aneks ugovora o radu, rokom u kome treba da se izjasni i o posledicama nepotpisivanja aneksa.
Protivno revizijskim navodima, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je dana 16.03.2016. godine tuženi na zakonom propisani način, usmeno na sastanku u svojim radnim prostorijama i pisanim putem (obaveštenje o razlozima ponude za izmenu ugovorenih uslova i aneks ugovora o radu) tužioca obavestio o potrebi za promenom dotadašnjeg radnog mesta koje je ukinuto Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 22.02.2016. godine. Po usmenom i pisanom obaveštenju o razlozima izmene ugovora o radu usmeno na sastanku tužilac je odbio da prihvati ponuđeno radno mesto, a u roku od 8 radnih dana tuženom nije dostavio potpisani aneks ugovora o radu, zbog čega je poslodavac opravdano doneo rešenje o prestanku radnog odnosa.
Tužiocu ugovor o radu nije otkazan shodno članu 179. stav 2. i 3. Zakona o radu zbog povreda radne discipline ili radnih obaveza, pa tuženi u konkretnom slučaju nije bio dužan da tužioca prethodno pismeno obavesti o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.
Pravilnom primenom člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. i 2. ZPP, te odredaba Advokatske i Taksene tarife, odlučeno je o troškovima parničnog postupka.
Na osnovu date pravne argumentacije, shodno članu 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u pravom stavu izreke.
Kako tužiočeva revizija nije usvojena, to je shodno članu 165. stav 1. ZPP odbijen njegov zahtev za nakndu troškova revizijskokg postupka. Tuženikov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka kao neosnovan je odbijen primenom člana 154. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
