.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4204/2019
22.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mariša Perić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2908/19 od 11.09.2019. godine, u sednici održanoj 22.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2908/19 od 11.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 102/17 od 30.05.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezana tužena da na ime zatezne kamate zbog docnje u isplati naknade troškova dolaska i odlaska sa rada, za period od 01.04.2014. godine do 01.03.2017. godine, isplati iznose navedene u izreci. Odbijen je tužbeni zahtev tužilaca za isplatu razlike dodatka na platu za rad u smenama, za period od 01.04.2014. godine do 31.12.2017. godine i za isplatu razlike između isplaćene i pripadajuće osnovne plate za period od 01.04.2014. godine do 31.08.2014. godine, u iznosima navedenim u izreci sa zakonskom kamatom. Odbijeni su zahtevi za naknadu troškova postupka i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2908/19 od 11.09.2019. godine, odbio žalbu tužilaca i potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu tužbenog zahteva i delu odluke o troškovima postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11,55/14 i 78/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenim.
Naime, presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava policajaca na osnovnu zaradu i uvećanu zaradu za rad u smenama ako je takav rad vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade. Naime, iz sadržine razloga pobijane presude i navode revizije ne vidi se da je odlučeno suprotno važećoj sudskoj praksi, izraženoj u više odluka Vrhovnog kasacionog suda, u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Presude koje su tužioci dostavili uz reviziju ne ukazuju da je u odnosu na tužioce, u konkretnom slučaju, pogrešan obračun visine osnovne zarade i pravno shvatanje o uvećanju plate za rad u smenama.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud, odlučujući u skladu sa odredbom člana 404. ZPP, smatra da ne postoje opravdani uslovi za odlučivanje o izuzetnoj reviziji, pa predlog tužilaca nije prihvatio.
Tužioci u ovom radnom sporu pokrenutom tužbom od 23.05.2017. godine traže isplatu razlike od isplaćene do pripadajuće osnovne zarade i uvećanje zarade na ime rada u smenama. Vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi za tužioca AA iznosi 80.000,00 dinara, za tužioca BB iznosi 75.000,00 dinara i za VV iznosi 85.000,00 dinara. Podneskom od 25.09.2018. godine tužiocu su preinačili tužbu tako što su predmetnu naknadu zatražili tužilac AA u ukupnom iznosu od 341.101,72 dinara, tužilac BB u ukupnom iznosu od 347.066,55 dinara i tužilac VV u ukupnom iznosu od 340.997,97 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinsko-pravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
