.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 421/2022
03.03.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog „Tigar“ AD Pirot, čiji je punomoćnik Slavoljub Stanković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4264/21 od 29.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 03.03.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4264/21 od 29.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P1 140/21 od 02.07.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništavo rešenje o otkazu ugovora o radu broj ../2014 od 28.04.2014. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i da mu na ime neisplaćene zarade isplati novčani iznos od 2.041.607,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2019. godine, kao dana obračuna neisplaćenih zarada do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 329.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4264/21 od 29.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, kao i u delu stava drugog izreke kojim je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i da mu na ime neisplaćene zarade isplati novčani iznos od 2.041.607,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2019. godine, kao dana obračuna neisplaćenih zarada do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u preostalom delu stava drugog izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 304.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanjem na pogrešnu primenu člana 8. ZPP, u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i obavljao poslove ... i ... u objektu tuženog u ... . Rešenjem broj ../2014 od 28.04.2014. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze predviđene članom 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, zbog nezakonitog, neodgovornog raspolaganja i korišćenja sredstava i prouzrokovanja štete veće vrednosti poslodavcu. Dana 31.12.2013. godine izvršen je redovni godišnji popis magacina i tom prilikom nije utvrđen manjak, međutim dana 10.02.2014. godine izvršeno je tzv. sravnjenje stanja po navedenom popisu i konstatovan manjak od 131.322,71 dinara, a za koji se teretio tužilac, kao ... . Tužiocu je zbog manjka dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koje se on nije izjasnio, a zatim i rešenje o otkazu ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze. Osporeno rešenje sadrži činjenično stanje koje je utvrdila popisna komisija, ali ne i činjenični osnov radnje po mestu, vremenu i načinu izvršenja povrede radne obaveze, kao ni razloge za odgovornost tužioca za nastali manjak. Tuženi je nastali manjak pripisao nesavesnom radu tužioca u pogledu načina vođenja poslovnih knjiga i evidencija, a s obzirom na izvršene popise, konstatujući da je za nastali manjak odgovoran tužilac kao ... . Kako je postojanje povrede radne obaveze uslovljeno ne samo činjenicom da je do manjka došlo, već i da je isti uzrokovan konkretnom radnjom tužioca uz svest o nedozvoljenosti takvog ponašanja, a što tuženi u konkretnom slučaju nije utvrdio, nižestepeni sudovi su poništili osporeno rešenje kao nezakonito.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 32/13) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, kao i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Iz sadržine navedene zakonske odredbe proizlazi da je krivica osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze, odnosno da zaposleni odgovara za povredu radne obaveze samo ako se u postupku koji prethodi donošenju otkaza ugovora o radu, utvrdi njegova krivica za učinjenu povredu radne obaveze. U konkretnom slučaju tuženi kao poslodavac u postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja, nije utvrdio krivicu tužioca za nastali manjak. Naime, ni u upozorenju ni u rešenju o otkazu ugovora o radu tuženi nije naveo kojim je radnjama, kada i na koji način je tužilac izvršio navedenu povredu koja mu je stavljena na teret. Iz ovih razloga nisu bili ni ispunjeni zakonom propisani uslovi za zakonit otkaz ugovora o radu tužiocu, jer se tuženi nije izjašnjavao u pogledu krivice tužioca, a što predstavlja neophodan uslov za utvrđenje odgovornosti. Za postojanje povrede radne obaveze učinjene prouzrokovanjem manjka, mora se utvrditi pojedinačna odgovornost zaposlenog, što je u konkretnom slučaju izostalo, a što proizlazi iz obrazloženja osporenog rešenja u kojem je samo navedeno činjenično stanje iz izveštaja komisije prilikom sravnjenja izvršenog popisa, kada je utvrđeno postojanje manjka, ali tuženi nije sproveo postupak utvrđenja kako je do manjka došlo i da li je tužilac odgovoran za tu nastalu štetu.
Suprotno navodima revizije, prilikom ocene zakonitosti rešenja kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, sud je vezan opisom radnje povrede i činjenicama na kojima je zasnovan stav poslodavca o odgovornosti zaposlenog, a kako prethodno navedeno nije konkretizovano kroz upozorenje i rešenje o otkazu ugovora o radu, pravilna je ocena nižestepenih sudova o nezakonitosti navedenog rešenja.
Ostalim revizijskim navodima se u suštini osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, pa ih revizijski sud nije posebno ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, revizijom ne može pobijati.
Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito, to je pravilno usvojen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, kao i za naknadu na ime izgubljene zarade, s obzirom na akcesorni karakter ovih zahteva.
Iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
