.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4212/2022
05.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice Valjevo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2109/22 od 27.07.2022. godine, u sednici održanoj 05.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2109/22 od 27.07.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2109/22 od 27.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 272/21 od 04.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da se tužena obaveže da mu za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine, na ime toplog obroka i regresa isplati razliku zarade u iznosu od 71.027,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2022. godine, kao i iznos od 11.462,80 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 28.02.2022. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB iz ..., kojim je tražila da se tužena obaveže da joj za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine, na ime toplog obroka i regresa isplati razliku zarade u iznosu od 187.965,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2022. godine, kao i iznos od 42.073,05 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 28.02.2022. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2109/22 od 27.07.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tužioci zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji primenom člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata razlike zarade zbog manje isplaćene naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Odluke nižestepenih sudova, kojima je odbijen tužbeni zahtev za isplatu navedenih naknada, u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Iz ovih razloga, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, odnosno nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 29.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 258.992,97 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužilaca nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
