U ime tuženog, njegov punomoćnik je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u pobijanom delu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), pa je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme, na osnovu ugovora o radu broj 351 od 03.09.2007. godine, da bi naknadno zaključenim aneksima ovog ugovora zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, obavljajući kod tuženog različite poslove, dok je poslednjim aneksom broj 6 od 22.06.2011. godine, raspoređen na radno mesto rukovodioca Odeljenja mašinskih i bravarskih radova. Osporenim rešenjem broj 1018 od 18.09.2012. godine, tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog otkazom ugovora o radu, na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, zato što je usled organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog prestala potreba za radom tužioca, dok tuženi nije mogao obezbediti tužiocu obavljanje drugih poslova. Tuženi je isplatio tužiocu otpremninu. U tom periodu, po istom osnovu otkazan je ugovor o radu za manje od deset zaposlenih, tako da nije donesen program za rešavanje viška zaposlenih. Donošenju osporenog rešenja je prethodio postupak izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog i to Pravilnika o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta broj 854 od 10.08.2012. godine, kojim je brisano deljenje mašinskih i bravarskih radova, kao i radno mesto tužioca, dok je izmenama broj 986 od 10.09.2012. godine, promenjena stručna sprema za radno mesto inžinjera gradilišta, tako što je umesto dotadašnje više školske spreme sa šestim stepenom stručne spreme, predviđena visoka školska sprema sa sedmim stepenom stručne spreme. Upravni odbor tuženog je dao potrebnu saglasnost na navedene izmene Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca, jer je pobijano rešenje doneto u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 i 54/09), kao i da su neosnovani žalbeni navodi tužioca u pogledu upražnjenog radnog mesta inžinjera gradilišta za koje je bila predviđena viša školska sprema koju tužilac ima, s obzirom na to da su pravilnici o sistematizaciji izmenjeni a predsednik upravnog odbora dao saglasnost na sve izmene.

Međutim, ovakav zaključak drugostepenog suda za sada se ne može prihvatiti kao pravilan, zbog čega su osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, na koji revizijski razlog ovaj sud pazi i po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP, što je za posledicu imalo da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta broj 96 od 10.09.2012. godine, u Odeljenju održavanja puteva, ulica i komunalnih objekata za inžinjera gradilišta je izmenjena stručna sprema, tako da je umesto „viša VI stepen“, zamenjena u „visoka VII stepen“ (član 2) i predviđeno da ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli preduzeća, kao i da se objavljivanje vrši po dobijanju saglasnosti Upravnog odbora preduzeća (član 5). Iz navedenog Pravilnika, združenog spisima, proizilazi da je objavljen 11.09.2012. godine.

Odredbom člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 98/06), propisano je da, zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu. Odredbom člana 197. stav 1. Ustava Republike Srbije, da, zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Odredbom stava 2. ovog člana, da, izuzetno samo pojedine odredbe zakona, mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.

Dakle, ne može se za sada prihvatiti zaključak drugostepenog suda da su neosnovani navodi žalbe tužioca u pogledu upražnjenog radnog mesta inžinjera gradilišta, s obzirom na to da navedeni pravilnik od 10.09.2012. godine, nije stupio na snagu, odnosno počeo da se primenjuje u vreme donošenja osporenog rešenja od 18.09.2012. godine. Osporeno rešenje je doneto sedmog dana od dana objavljivanja pravilnika na oglasnoj tabli tuženog.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će postupajući po primedbama iz ovog rešenja, radi pravilne primene materijalnog prava utvrditi da li je u momentu donošenja osporenog rešenja radno mesto inžinjera gradilišta bilo upražnjeno i da li je tužilac mogao biti premešten na to ili drugo radno mesto u skladu sa svojom stručnom spremom, imajući u vidu i ostale revizijske navode, pa doneti novu, pravilnu i zakonitu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

                                                                                                   Predsednik veća-sudija

                                                                                                   Milomir Nikolić,s.r.