Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme počev od januara 2019. godine do kraja septembra 2020. godine, na poslovima saradnika u nastavi za užu naučnu oblast ... pravo, kada joj je prestao radni odnos istekom trajanja ugovora o radu. Tužilja je 26.08.2020. godine, završila master akademske studije drugog stepena na studijskom programu – Pravo, obima 60 ESPB i stekla akademski naziv master pravnika. Tuženi je u publikaciji „Poslovi“, broj 900 od 23.09.2020. godine, objavio konkurs za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme na radnom mestu samostalni stručno tehnički saradnik – šef Odseka za ..., a kao uslovi za obavljanje poslova na tom radnom mestu navedeni su: visoko obrazovanje – Pravni fakultet, na studijama drugog stepena (master akdameske studije, odnosno specijalističke akademske studije) po propisu koje uređuje visoko obrazovanje počev od 10.09.2005. godine, na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje pre 10.09.2005. godine i jedna godina radnog iskustva. Tužilja je 29.09.2020. godine podnela prijavu na navedeni konkurs uz koji je dostavila traženu dokumentaciju.

Odlukom dekana tuženog od 06.10.2020. godine formirana je tročlana komisija čiji je zadatak bio da obavi intervju sa kandidatima, izvrši testiranje kandidata koji su se javili na konkurs i predloži dekanu fakulteta kandidata za zasnivanje radnog odnosa. Komisija je održala sednicu na kojoj je utvrđivala uslove za zasnivanje radnog odnosa, između ostalog i na radnom mestu samostalni stručno tehnički saradnik – šef Odseka za ... i na osnovu dostavljene dokumentacije kandidata utvrdila da za navedeno radno mesto uslove za zasnivanje radnog odnosa, između ostalih, ne ispunjava tužilja jer ima manje od godinu dana radnog iskustva, tj. nema potrebno radno iskustvo za navedeno radno mesto propisano Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i raspisanim konkursom, pošto kandidat od trenutka završenih osnovnih studija drugog stepena ima manje od godinu dana radnog iskustva. Kandidati, među kojima i tužilja, su telefonskim putem od strane radnice tuženog dana 09.10.2020. godine, obavešteni da ne ispunjavaju uslove za zasnivanje radnog odnosa i ukratko su im navedeni razlozi zbog kojih uslove ne ispunjavaju. Tužilja je nakon toga, dana 12.10.2020. godine, došla u prostorije tuženog u kojima se obavljalo testiranje kandidata, kojom prilikom su joj članovi komisije tuženog predočili da ne ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa na radnom mestu za koje je konkurisala zbog čega nije ni pozvana na razgovor, o čemu joj je komisija na njen zahtev izdala i pismenu potvrdu.

Komisija tuženog je 14.10.2020. godine predložila dekanu tuženog da za radno mesto samostalni stručno tehnički saradnik – šef Odseka za ... zasnuje radni odnos sa kandidatom BB, pa je 15.10.2020. godine, doneto rešenje broj .. kojim je za radno mesto samostalni stručni saradnik – šef Odseka za ..., nakon sprovedenog konkursnog postupka, izabran kandidat BB, sa kojim će biti zaključen ugovor o radu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je osporeno rešenje nezakonito, a drugostepeni sud je ocenio da je zaključak prvostepenog suda pravilan jer je tuženi u publikaciji „Poslovi“ broj 900 od 23.09.2020. godine objavio konkurs za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme na radnom mestu samostalno stručni saradnik – šef Odseka za ..., u kome je zahtevano odgovarajuće obrazovanje master akademskih studija koje je tužilja u vreme podnošenja prijave na konkurs imala, kao i jedna godina radnog iskustva, bez bilo kakvih bližih odrednica u pogledu konkretizacije tog uslova, a koji uslov je tužilja takođe u vreme podnošenja prijave ispunjavala onako kako je konkursom propisan, imajući u vidu da je godinu i devet meseci pre podnete prijave na konkurs bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu saradnika u nastavi za užu naučnu oblast ... pravo. Takođe je pravilna ocena nižestepenih sudova da je tuženi tužilju nezakonito eleminisao iz konkursnog postupka iako je ispunjavala sve uslove objavljenog konkursa za radno mesto za koje je konkurisala, i to usmeno telefonskim putem bez donošenja posebne odluke o njenoj prijavi.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev iz razloga što je tuženi tužilju nezakonito eliminisao iz konkursnog postupka iako je ona ispunjavala sve uslove iz konkursa koji je tuženi objavio dana 23.09.2020. godine za zasnivanje radnog odnosa na radnom mestu samostalni stručno tehnički saradnik – šef Odseka za ..., što i osporeno rešenje kojim je odlučeno ko će od prijavljenih kandidata biti primljen u radni odnos na ovo radno mesto čini nezakonitim.

Suprotno revizijskim razlozima, pravilno je primenjeno materijalno pravo, jer i po mišljenju Vrhovnog suda, okolnost da je članom 3. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog iz marta meseca 2018. godine propisano da se pod radnim iskustvom u smislu odredaba tog Pravilnika, smatra iskustvo stečeno radom na istom ili sličnom (srodnom mestu), posle stečene stručne spreme koja se traži za to radno mesto, da se pod radnim iskustvom u smislu tog Pravilnika i uslova objavljenog konkursa smatra samo iskustvo stečeno nakon sticanja odgovarajuće stručne spreme, te da se zbog toga period koji je tužilja provela u radnom odnosu kod tuženog pre sticanja odgovarajućeg visokog obrazovanja, odnosno završenih master akademskih studija ne može smatrati adekvatnim radnim iskustvom u smislu navedenog Pravilnika zbog čega tužilja nije ispunjavala sve propisane uslove konkursa, ne može biti od uticaja na donošenje drugačije odluke. Ovo stoga, što je u konkursu koji je objavljen 23.09.2020. godine, kao uslov za radno mesto na koje je tužilja konkurisala, pored odgovarajućeg obrazovanja – master akademske studije, tražena jedna godina radnog iskustva bez preciziranja šta se smatra radnim iskustvom neophodnim za obavljanje poslova na tom radnom mestu, niti je u vezi sa potrebnim radnim iskustvom u konkursu tuženi uputio na primenu svog Pravilnika u pogledu ispunjenosti radnih uslova za to traženo radno mesto.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, a troškovi odgovora tužilje na reviziju po oceni Vrhovnog suda nisu bili nužni za vođenje revizijskog postupka, zbog čega je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić