.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 42/2024
01.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko – bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“ Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4281/23 od 12.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 01.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4281/23 od 12.10.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4281/23 od 12.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2648/21 od 25.05.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se za period od 01.02.2019. godine do 31.03.2021. godine tuženi obaveže na isplatu naknade na ime razlike između isplaćene uvećane zarade po osnovu minulog rada, rada noću, rada nedeljom i rada u vreme državnih i verskih praznika i pripadajuće uvećane zarade po navedenim osnovima obračunate na osnovnu zaradu u visini minimalne zarade, u ukupnom iznosu od 14.889,63 dinara, sve u pojedinačnim novčanim iznosima navedenim u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji za period od 01.03.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati naknadu za ishranu u toku rada u ukupnom iznosu od 103.002,94 dinara, u pojedinačnim novčanim iznosima navedenim u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji za period od 01.03.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati naknadu za regres za korišćenje godišnjeg odmora u ukupnom iznosu od 86.766,17 dinara, u pojedinačnim novčanim iznosima navedenim u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom petim izreke, oslobođena je tužilja od plaćanja sudskih taksi. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4281/23 od 12.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2648/21 od 25.05.2023. godine u stavu trećem, četvrtom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilje u ovom sporu nije dozvoljena.
Podnetom tužbom tražena je isplata naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.03.2018. godine do 31.03.2021. godine, kada je tužilji isplaćivana plata u visini minimalne zarade, odnosno isplate neplaćenog dela minimalne zarade u visini naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
O tužbenim zahtevima u ovom sporu odlučeno je primenom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama kojim je propisano da koeficijent plate zaposlenog sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao posebnog zakona koji isključuje primenu odredbe člana 118. Zakona o radu. Na odnosu ovih zakona zasnovan je i Zaključak o naknadi troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u javnim službama, koji je Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 05.07.2022. godine u vršenju nadležnosti iz člana 31. ranije važećeg Zakona o uređenju sudova. Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od pravnog stava izraženog u navedenom Zaključku, zbog čega ne postoji potreba da se o tužiljinoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse ili radi novog tumačenja prava.
Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prom stavu izreke.
Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u postupcima u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U drugim postupcima iz radnih odnosa se na osnovu člana 436. ZPP, shodno primenjuju osnovne odredbe tog zakona. Zato se o dozvoljenosti revizije u sporu o novčanom potraživanju iz radnog odnosa odlučuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
U ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela je očigledno niža od vrednosti koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
