.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4234/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Nikola Mrvošević i Zorica Kolarević advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Užice, Policijska stanica Požega, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 327/19 od 12.03.2019. godine, u sednici veća 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 327/19 od 12.03.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 327/19 od 12.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požegi P1 226/18 od 13.11.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu za period od 02.03.2015. godine do 02.03.2018. godine na ime neisplaćene naknade za prekovremeni rad, isplati ukupan iznos od 42.325,26 dinara, i to pojedinačne mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na osnovu neisplaćene naknade za noćni rad za isti period isplati ukupan iznos od 6.669,72 dinara, i to pojedinačne mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 46.185,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 327/19 od 12.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požegi P1 226/18 od 13.11.2018. godine u prvom i trećem stavu izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Požegi P1 226/18 od 13.11.2018. godine u stavu drugom i četvrtom izreke i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je putem zakonskog zastupnika blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini neisplaćenog dodatka na platu tužioca za prekovremeni rad, što predstavlja vanredno radno angažovanje tužioca. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava i u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima u identičnim činjenično-pravnim situacijama, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Takođe, bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se tužena u reviziji poziva, nisu propisane kao razlog za dozvoljenost posebne revizije.
Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 42.326,26 dinara, što je očigledno niže od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (05.03.2018. godine) i dan njenog preinačenja (04.10.2018. godine), zbog čega je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća-sudija,
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
