Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju ukazujući da je sud počinio bitne povrede odredaba parničnog postupka i izveo pogrešan činjenični zaključak na kome je zasnovao svoju odluku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti se u reviziji određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po ugovoru o radu od 01.11.2009. godine i obavljao je poslove ... na ... . U periodu od oktobra 2014. godine do februara 2015. godine, tužilac je nekoliko puta samovoljno, odnosno bez odobrenja neposrednog rukovodioca, napuštao teren područja grada ... za koje je bio zadužen, kao i planom predviđenu rutu kretanja, te odlazio u ... , ..., ..., a što je utvrđeno na osnovu podataka sa GPS sistema kojim je svako službeno vozilo tuženog, pa i tužiočevo vozilo, bilo opremljeno, kao i iz izjava svedoka saslušanih u postupku. Tužilac nije sporio da je bez obaveštavanja neposrednog rukovodioca napuštao rutu kretanja i da se sastajao sa kolegama van svoje rute, ali je naveo da je to činio zbog službenih potreba. Rešenjem tuženog broj .../... od 29.05.2015. godine, tuženi je tužiocu, na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tač. 1, 3 i 5 Zakona o radu i čl. 70. i 71. Pravilnika o radu tuženog, otkazao ugovor o radu zbog toga što je svojom krivicom učinio povrede radnih obaveza odnosno nije poštovao radnu disciplinu. Pre otkaza ugovora o radu tužiocu je uručeno upozorenje da su ispunjeni uslovi za otkaz.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad.

Prema odredbi člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, a između ostalog: – ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1); - necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada (tačka 3); - učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5).

Iste povrede radnih obaveza zbog kojih po zakonu zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu predviđene su članom 70. st. 1. i 2. Pravilnika o radu tuženog broj 1125/14 od 22.09.2014. godine, kojim su kao razlog za otkaz ugovora o radu propisani i neadekvatna i neodgovorna upotreba sredstava za rad i nepoštovanje radnih, tehničkih i drugih instrukcija neposrednih rukovodilaca, datih na radu ili u vezi sa radom.

Član 6. Ugovora o radu od 01.11.2009. godine, predviđa da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu pod uslovima i na način koji su propisani zakonom i pravilnikom o radu.

Kako je u postupku utvrđeno da je tužilac u periodu od oktobra 2014. godine do februara 2015. godine, nekoliko puta samovoljno, odnosno bez odobrenja neposrednog rukovodioca, napuštao teren područja grada ... za koje je bio zadužen kao i planom predviđenu rutu kretanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac na taj način učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tač. 1, 3 i 5 Zakona o radu i člana 70. Pravilnika o radu tuženog, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito doneto. Pre donošenja osporenog rešenja, tužilac je upozoren na razloge za otkaz ugovora o radu, saglasno članu 180. Zakona o radu, čime mu je omogućeno pravo na odbranu.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi tužioca koje ponavlja u reviziji, da se nije praktikovalo da se o promeni rute traži saglasnost neposrednog rukovodioca jer je u postupku pred prvostepenim sudom iz elektronske komunikacije – (email poruka) utvrđeno da je tužilac u nekim slučajevima obaveštavao rukovodioca BB o promeni rute.

Ostalim navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić