U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu na koji se odnosi njegov zahtev u ovom sporu bio zaposlen u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija - KPZ Beograd. Rešenjem od 19.02.2007. godine utvrđen je koeficijent za obračun njegove plate počev od 01.01.2007. godine i predviđeno da se isti povećava za 10% po osnovu staža osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, u skladu sa članom 7. stav 3. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija. Odlukom Ustavnog suda U. 63/07 od 20.12.2010. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 1 od 14.01.2011. godine) utvrđeno je da označena odredba navedene Uredbe nije u skladu sa Ustavom i zakonom.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i tužiocu dosudio traženu razliku između isplaćene plate (obračunate primenom utvrđenog koeficijenta uvećanog za 10%) i plate koja bi mu bila isplaćena uz uvećanje koeficijenta od 30%, u skladu sa članom 264. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Po stanovištu tog suda, obaveza tužene zasnovana je na članu 172. Zakona o obligacionim odnosima i na njeno postojanje nema uticaja činjenica da tužilac nije koristio pravno sredstvo predviđeno članom 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, zasnovan upravo na odredbi člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, tužilac je morao pokrenuti postupak za izmenu pojedinačnog akta - rešenja od 19.02.2007. godine, donetog primenom opšteg akta za koji je utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. S`obzirom da tužilac to nije učinio, u ovom sporu ne može osnovano potraživati isplatu tražene razlike.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda prihvata i revizijski sud.

Pravni put za otklanjanje štetnih posledica pojedinačnog akta donetog primenom neustavnog ili nezakonitog opšteg akta propisan je odredbama članova 61. i 62. Zakona o Ustavnom sudu. Prema tim odredbama, stranka čije je pravo povređeno podnosi predlog (zahtev) za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta organu koji ga je doneo, u roku od šest meseci od dana objavljivanja kasatorne odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ukoliko je pojedinačni akt donet najkasnije dve godine pre podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta. Donosilac pojedinačnog akta dužan je da postupi po predlogu stranke za izmenu tog akta, primenom pravila postupka po kojem je pojedinačni akt donet. Pojedinačni akt kojim je izmenjen raniji akt, po pravilu, proizvodi pravno dejstvo od onog momenta od kada bi to pravno dejstvo imao izmenjeni akt da je bio zakonit. Ukoliko se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale primenom kasiranog opšteg akta, može se podneti zahtev Ustavnom sudu da svojom odlukom odredi drugi način otklanjanja štetnih posledica - utvrđivanjem prava na naknadu štete, povraćajem u pređašnje stanje ili na drugi način.

Sledstveno izloženom, podnošenje zahteva za izmenu pojedinačnog akta je obavezujući pravni put za otklanjanje eventualnih štetnih posledica koje je proizvela primena neustavnog ili nezakonitog opšteg akta. Pojedinačni pravni akt, donet primenom kasiranog opšteg akta u vreme njegovog važenja smatra se zakonitim i takav akt ne može biti osnov za tužbu radi naknade štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa, u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, sve dok se taj pojedinačn akt ne izmeni. Tužilac se tim pravnim putem nije koristio i zato je ispravan stav drugostepenog suda o neosnovanosti njegovog zahteva za naknadu štete.

Tužilac je reviziju izjavio s`pozivom na člna 404. ZPP (posebna revizija). Vrhovni kasacioni sud o tužiočevoj reviziji u ovom slučaju nije odlučivao kao o posebnoj reviziji jer je članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka. I pored toga, ukazuje se da pobijana drugostepena presuda ne odstupa od pravnog shvatanja o načinu otklanjanja štetnih posledica pojedinačnog akta nastalih primenom kasiranog neustavnog ili nezakonitog opšteg akta koji je Vrhovni kasacioni sud, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova (obezbeđenje jedinstvene sudske primene prava i ravnopravnosti stranaka u postupku) usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 17.02.2021. godine.

Iz navedenih razloga, po oceni revizijskog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić