U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Raičević, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Lipljan, koju zastupa Predsednik privremenog organa Opštine Lipljan, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3901/21 od 24.03.2022. godine, u sednici održanoj 09.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužioca, PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3901/21 od 24.03.2022. godine u preinačujućem delu, tako što se žalba tužene ODBIJA kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 395/19 od 20.01.2021. godine u stavu prvom izreke i drugom izreke.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 40.432,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 395/19 od 20.01.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade štete u visini razlike između pripadajuće minimalne zarade i isplaćene zarade za period od januara 2017. godine do januara 2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospeća bliže određeni tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade štete u visini razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka na zaradu prema Zaključku Vlade Republike Srbije 05 br. 120- 335/2007-14 od 25.12.2008. godine, za period od januara 2017. godine do januara 2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospeća bliže određeni tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete po osnovu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada za period od 10.04.2016. godine do 01.02.2019. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospeća bliže određeni tim stavom izreke, a deo tužbenog zahteva kojim je tražena isplata zakonske zatezne kamate na svako pojedinačno napred utvrđeno potraživanje za svaki mesec pojedinačno od 01. u narednom mesecu do 20. u narednom mesecu je odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 76.056,00 dinara, a ukoliko tužena ne isplati troškove u navedenom roku, obavezana je da plati zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3901/21 od 24.03.2022. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i usvajajućem delu stava drugog izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete u visini razlike između minimalne zarade i isplaćene zarade za period od januara 2017. godine do januara 2019. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospeća bliže određeni tim stavom izreke; odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete u visini razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka na zaradu prema Zaključku Vlade Republike Srbije 05 br. 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, za period od januara 2017. godine do januara 2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospeća bliže određeni tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom izreke i u tim delovima predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena odredbom člana 372. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na poslovima i radnim zadacima u zvanju ... na osnovu rešenja od 10.02.2009. godine. Tim rešenjem tužiocu je određen koeficijent za obračun i isplatu plate od 8,85. Tako utvrđena plata po osnovu radnog angažovanja zaposlenih na KiM uvećana je za 50% na osnovu Zaključka Vlade RS 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine. Izveden je dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko – finansijske oblasti. Utvrđeni su pojedinačni iznosi razlike plate za sporni period (u dve varijante) u visina razlike između zarade u visini minimalne zarade i isplaćene plate u iznosu 43.637,21 dinara, i u visini razlike tzv. „kosovskog dodatka“ između tzv. „kosovskog dodatka“ obračunatog na platu u visini minimalne zarade i isplaćenog „kosovskog dodatka“ u iznosu od 21.026,88 dinara (prva varijanta). Tužbeni zahtev je preciziran u skladu sa ovom varijantom nalaza i mišljenja veštaka. Prema drugoj varijanti obračuna u visini razlike u plati koju je tužilac primio sa minulim radom i uvećanjem od 50% na ime „kosovskog dodatka“ u odnosu na minimalnu zaradu, postoji negativna razlika, odnosno plata koju je tužilac primao je veća u odnosu na minimalnu zaradu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je tužena kao poslodavac u spornom periodu tužiocu isplaćivala platu u iznosu koji je manji od minimalne zarade, a samim tim i manji tzv. „kosovski dodatak“, a što za posledicu ima osnovanost tužbenog zahteva.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakav stav prvostepenog suda, smatrajući da je tužbeni zahtev neosnovan jer je plata koju je tužilac primio sa minulim radom i uvećanjem od 50% na ime tzv. „kosovskog dodatka“ po osnovu Zaključka Vlade od 25.12.2008.godine isplaćena u većem iznosu u odnosu na obračun minimalne zarade sa uvećanjem po osnovu minulog rada.

Vrhovni sud ne prihvata ovakvo stanovište drugostepenog suda, jer nalazi da je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužilac na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 113/17, sa novelama) ima pravo na isplatu minimalne zarade. Osim toga, tužiocu u u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine i Zakonom o budžetu pripada i pravo na uvećanje pripadajuće zarade u visini od 50% mesečno na ime tzv. „kosovskog dodatka“. Prema nalazu veštaka, tužiocu je obračunata plata u manjem iznosu od minimalne zarade i na taj iznos vršeno je uvećanje od 50% mesečno. Takav obračun nije pravilan. Tužilac je imao pravo na isplatu plate u visini minimalne zarade i uvećanje od 50% obračunato na taj iznos. Isplaćena ukupna zarada tužioca sa tzv. „kosovskim dodatkom“ u spornom periodu je veća od minimalne zarade, ali je manja od iznosa koji se dobija obračunom plate u visini minimalne zarade uz uvećanje za 50% mesečno. Stoga je pravilan zaključak prvostepenog suda da tužilac ima pravo na utuženu razliku plate.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu članova 153, 154. i 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji obuhvataju troškove na ime: sastava revizije 18.000,00 dinara prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme preduzimanja parničnih radnji, kao i na ime sudske takse za reviziju 8.973,00 dinara i revizijsku odluku 13.459,00 dinara prema važećoj Taksenoj tarifi.

Na osnovu člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković