.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4265/2023
15.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Dragane Mirosavljević, Dobrile Strajina i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog JPKP „Lazarevac“ iz Lazarevca, čiji je punomoćnik Dušan Marković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2747/23 od 30.08.2023. godine, u sednici održanoj 15.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2747/23 od 30.08.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2747/23 od 30.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazerevcu P1 617/20 od 28.03.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu, u periodu od 01.11.2017. godine do 30.09.2020. godine, na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, i to za januar 2018. godine, avgust 2019. godine, decembar 2019. godine, februar 2020. godine i avgust 2020. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma dospelosti do konačne isplate, dok je u preostalom delu do traženih iznosa za navedene mesece odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose za mesece navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svako pojedinačno potraživanje počev od 25 - og u tekućem mesecu za prethodni mesec pa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2747/23 od 30.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada neisplaćenih troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora tužiocu za period od 01.11.2017. do 30.09.2020. godine. Pravnosnažna odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca delimično odbijen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tužiocu naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u utuženom periodu, obračunata zajedno sa naknadom troškova za ishranu u toku rada na osnovu Kolektivnih ugovora tuženog od 17.03.2015. godine i od 21.03.2018. godine, a primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Revizijom tužioca se osporava nalaz sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke, na čijem mišljenju je zasnovana pobijana odluka, što znači da tužilac osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu člana 404. stav 1. ZPP. Tužilac uz reviziju nije priložio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 09.12.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
