.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4291/2023
24.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Subić i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Simić, advokat iz ..., protiv tuženog Gradskog centra za socijalni rad Beograd iz Beograda, koga zastupa Lazar Krstić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1099/23 od 20.04.2023. godine, u sednici održanoj 24.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1099/23 od 20.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1099/23 od 20.04.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 734/18 od 04.04.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 400.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove 200.000,00 dinara, za pretrpljen strah 150.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti 50.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 04.04.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kojem je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove 200.000,00 dinara preko dosuđenih 200.000,00 dinara do traženih 400.000,00 dinara, za pretrpljen strah 250.000,00 dinara preko dosuđenih 150.000,00 dinara do traženih 400.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti 350.000,00 dinara, preko dosuđenih 50.000,00 dinara do traženih 400.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 04.04.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog tužilje kojim je traženo da bude oslobođena od obaveza plaćanja troškova postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 298.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1099/23 od 20.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražila i opredelila.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se radi o parnici radi naknade nematerijalne štete, u kojoj vrsti sporova odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a nižestepeni sudovi su, prema utvrđenim činjenicama u ovoj pravnoj stvari, odluku o tužbenom zahtevu zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava - Zakona o obligacionim odnosima, koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim pravnim osnovom. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 30.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 800.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
