.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4294/2023
13.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Zorana Hadžića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Rajčević, advokat iz ..., protiv tužene Srednje škole „Sveti Sava“ iz Sombora, koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Sombora, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1954/23 od 24.07.2023. godine, u sednici održanoj 13.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1954/23 od 24.07.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1954/23 od 24.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 768/19 od 22.02.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji na ime zakonske zatezne kamate zbog kašnjenja u isplati naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada - gradski prevoz, isplati ukupan iznos od 442,13 dinara, uvećan za zakonsku zateznu kamatu propisanu Zakonom o zateznoj kamati od 17.08.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime razlike naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada - gradski prevoz, za period od novembra 2016. godine do februara 2021. godine, isplati ukupan iznos od 24.833,82 dinara, uvećan za zakonsku zateznu kamatu propisanu Zakonom o zateznoj kamati počev od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih a do traženih iznosa, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, sve kao u sadržaju tog stava. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.320,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1954/23 od 24.07.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženepa je presuda Osnovnog suda Somboru P1 768/19 od 22.02.2023. godine, preinačena u usvajajućem delu, tako što je odbijen zahtev tužilje u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 442,13 dinara, dosuđen na ime zatezne kamate zbog kašnjenja u isplati naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, za period od 17.08.2021. godine do 01.09.2021. godine, dok je u preostalom delu žalba tužene odbijena i navedena presuda u preostalom usvajajućem delu potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404.stav.1 zakona o parničnom postupku
Predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak na rad, u utuženom periodu, a nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev delimično usvojili. Pobijana odluka ne odstupa od pravnog stava Vrhovnog suda, izraženog kroz odluke sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, o tome da pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada nije uslovljeno postojanjem organizovanog javnog prevoza ni udaljenošću od mesta zaposlenja, već jedino postojanjem stvarnih troškova za dolazak i odlazak sa rada, koji se određuju prema broju efektivnih radnih dana i cene pojedinačne karte u javnom prevozu.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403.stav 3.istog zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Tužbu radi isplate tužilja je podnela 04.11.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 25.200,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
