.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4298/2022
02.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik dr Zoran Orelj, advokat iz ..., protiv tuženog Centar za socijalni rad iz Apatina, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2054/22 od 18.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 02.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2054/22 od 18.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Somboru P1 486/21 od 10.11.2021. godine, stavom prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade za korišćenje godišnjeg odmora za period od aprila 2018. godine zaključno sa decembrom 2020. godine iznos od po 1.000,00 dinara mesečno, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2054/22 od 18.05.2022. godine, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv presude zbog propuštanja Osnovnog suda u Somboru P1 486/21 od 10.11.2021. godine.
Protiv navedenog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu čl. 404 ZPP.
S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena prema čl. 420. st. 1. i 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud o istoj nije odlučivao kao o posebnoj reviziji primenom člana 404. ZPP, na koju se ukazuje u izjavljenoj reviziji.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP, u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanovištu drugostepenog suda zauzetom u pobijanom rešenju, žalba tužioca na pobijanu presudu zbog propuštanja nije dozvoljena jer je usvojen u celosti postavljeni tužbeni zahtev, čime je tužilac uspeo u sporu.
Revizijom se osporava izneto stanovište drugostepenog suda. Revident smatra da nije bilo uslova za donošenje presude zbog propuštanja, jer je u tužbi predložio veštačenje radi utvrđivanja tačnog iznosa naknade koju tuženi treba da plati.
Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno ocenio da je žalba tužioca nedozvoljena. U momentu odlučivanja o žalbi mora postojati pravni interes za žalbu stranke koja ju je izjavila. Presudom zbog propuštanja usvojen je postavljeni tužbeni zahtev u celosti, a sud sudi u granicama postavljenog tužbenog zahteva. Stoga tužilac nema pravni interes da pobija odluku kojom je u celosti usvojen tužbeni zahtev pa je drugostepeni sud pravilnom primenom odredbe člana 389. stav 1. u vezi sa odredbom člana 378. Zakona o parničnom postupku odbacio žalbu tužioca zbog nedostatka pravnog interesa.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
