Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4304/2022
01.12.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Nikolić advokat iz ..., protiv tužene BB - Javnog beležnika iz ..., čiji je punomoćnik Čedomir Milosavljević advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2972/21 od 21.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 01.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2972/21 od 21.07.2022. godine, drugog stava izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 395/17 od 02.07.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje tužene o otkazu ugovora o radu broj UOP: III - ../2017 broj ..2017 od 04.08.2017. godine kao nezakonito. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je radni odnos zasnovan sa tuženom ugovorom o radu broj ../2016 od 01.07.2016. godine prestao bez pravnog osnova. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade štete umesto vraćanja na rad isplati tužilji dve zarade u novčanom iznosu od 71.608,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.07.2021. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj, na ime naknade štete umesto vraćanja na rad, isplati preko dosuđenog iznosa od 71.608,00 dinara do traženog iznosa od 644.479,00 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu počev od 06.10.2017. godine do 02.07.2021. godine. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2972/21 od 21.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P1 395/17 od 02.07.2021. godine u prvom i četvrtom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Jagodini P1 395/17 od 02.07.2021. godine u trećem stavu izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena na isplatu naknade štete umesto vraćanja na rad u novčanom iznosu od 71.608,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.07.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u petom stavu izreke presude Osnovnog suda u Jagodini P1 395/17 od 02.07.2021. godine, ostaje neizmnjeno.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava drugog izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 01.07.2016. godine sa tuženom zaključila ugovor o radu na određeno vreme - do 31.12.2017. godine, za poslove javno- beležničkog pripravnika. Rešenjem tužene od 04.08.2017. godine označeni ugovor je otkazan zbog učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline. Rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno je pravnosnažnom presudom.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je tužilji, primenom člana 191. stav 5. Zakona o radu, dosuđena naknada štete. Po stanovištu tog suda, naknada štete predviđena navedenom zakonskom odredbom ima supstitucioni karakter i dosuđuje se umesto vraćanja na rad, tako da osnovanost zahteva za naknadu štete zavisi od osnovanosti zahteva za vraćanje na rad da je isti postavljen u postupku, odnosno da tužilac tokom postupka od njega nije odustao. U konkretnom slučaju, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme - do 31.12.2017. godine, tako da bi isti prestao tog dana po sili zakona i ona ne bi mogla nakon toga tražiti vraćanje na rad, zbog čega nema pravo ni na naknadu štete u smislu označene zakonske odredbe.

Izloženo pravo stanovište prihvata i revizijski sud, zbog čega smatra da nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni člana 191. stav 5. Zakona o radu. Označenom odredbom predviđena je paušalna naknada štete kao zamena za reintegraciju. Zbog toga, pravo na naknadu štete ima zaposleni koji je u sporu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu mogao tražiti da se vrati na rad, ali to nije učinio ili je tokom postupka u kojem je takav zahtev postavio od istog odustao. U ovom slučaju, tužiljin ugovor o radu zaključen je na određeno vreme i ona ne bi mogla biti vraćena na rad iako je rešenje o otkazu njenog ugovora o radu poništeno, zbog čega joj ne pripada pravo na ovu vrstu naknade štete.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.