Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Dragane Boljević, Jelice Bojanić Kerkez i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Grbović, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća „Novi Sad“, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 199/21 od 17.09.2021. godine, u sednici održanoj 17.07.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 199/21 od 17.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužioca i tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 199/21 od 17.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1171/19 od 19.11.2020. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.07.2016. godine do 30.10.2018. godine, isplati iznos od 41.458,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.03.2020. godine do isplate, kao i iznos od 9.802,71 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 23.03.2020. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca i to preko dosuđenog iznosa od 41.458,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.03.2020. godine do konačne isplate, kao i iznos od 9.802,71 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 23.03.2020. godine, pa do traženog iznosa od 512.828,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2020. godine do konačne isplate i iznosa obračunate zakonske zatezne kamate na svaki pojedinačni iznos od dospelosti do dana 01.09.2020. godine u iznosu od 149.177,29 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na dosuđene iznose razlike između isplaćene i pripadajuće zarade u periodu od 01.07.2016. godoine do 30.10.2018. godine u visini od 41.458,76 dinara, uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za uplatu doprinosa za period od 01.07.2016. godine do 30.10.2018. godine preko dosuđenog iznosa razlike zarade od 41.458,76 dinara do traženog iznosa od 512.828,54 dinara. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u izinosu od 12.206,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je stavom sedmim izreke, odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos parničnih troškova počev od dana presuđenja, pa do dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 199/21 od 17.09.2021. godine, žalbe su odbijene i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, revizije su blagovremeno izjavili tužilac i tuženi i to tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlozima da se o revizijama odlučuje kao o izuzetno dozvoljenim, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnim revizijama.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade u utuženom periodu, kod utvrđene činjenice da tuženi u oktobru 2014. godine nije pravilno utvrdio osnovicu za obračun zarade u skladu sa odredbama tada važećeg Kolektivnog ugovora iz 2013. godine i Pojedinačnog kolektivnog ugovora za javna komunalna i druga preduzeća Grada Novog Sada, a što je za posledicu imalo pogrešno primenjenu osnovicu za obračun zarade u čitavom spornom periodu, te da tuženi nije iscrpeo sva planirana sredstava za isplatu zarada u vreme primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 116 od 27.10.2014. godine). Pobijana odluka doneta ja primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Odluka o troškovima parničnog postupka zavisi od uspeha stranaka u parnici i preduzetih procesnih radnji u svakom konkretnom predmetu, pa nije potrebno s tim u vezi ujednačavanje sudske prakse.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizija, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da su revizije nedozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 23.08.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude koji se pobija revizijom tužioca je 471.369,78 dinara, a revizijom tuženog je 41.458.76 dinara (ukupno 512.828,54 dinara).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da su revizije tužioca i tuženog nedozvoljene, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković