Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije tužioca ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima ... počev od 01.10.2015. godine, na osnovu zaključenog ugovora o radu. Rešenjem tuženog od 29.04.2022. godine, tužilac je udaljen sa rada, a rešenjem od 27.06.2022. godine otkazan mu je ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 179.stav 2.tačka 1.i 2. Zakona o radu, pa mu je radni odnos prestao 30.06.2022. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je tužilac 27.04.2022. godine vršio utovar kamiona, zajedno sa predradnikom BB. Utovar su vršili sami do 17 časova, kako bi mogli da ubace dva paketa sunđera koji nisu upisani u otpremnici. Nakon ubacivanja dva paketa viška, utovarili su kamion do sredine, kada je tužilac, oko 17 časova, napustio utovar i otišao kući, iako je na osnovu Pravilnika o sistematizaciji tuženog u obavezi da prisustvuje, učestvuje i kontroliše utovar i istovar kamiona. Kontrola kamiona obavljena je narednog dana 28.04.2022. godine, kada su pronađena dva paketa viška sunđera u odnosu na količinu robe navedenu u otpremnici koju je trebalo prevesti i isporučiti kupcu ''Yu Sorbon'' iz Beograda. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tuženi je tužiocu dostavio upozorenje od 29.04.2022. godine, na koje se tužilac izjasnio pisanim izjašnjenjem od 09.05.2022. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, nalazeći da je on, svojom krivicom, učinio povredu radne obaveze, za koju mu je pravilno i u zakonito sprovedenom postupku izrečena mera prestanka radnog odnosa pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu, tako što je tužiocu omogućeno pravo na odbranu dostavljanjem upozorenja u skladu sa odredbom člana 180., u vezi člana 179. stav 2. tačke 1. i 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005...13/2017).

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to, između ostalog, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.) i/ili ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja (tačka 2.).

Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanje druge mere propisan je odredbom člana 180. istog Zakona, tako što je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog Zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1.).

U konkretnom slučaju, tuženi je u zakonito sprovedenom postupku tužiocu dostavio upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac izjasnio. Utvrđeno je da je tužilac, svojom krivicom, učinio povredu radne obaveze tako što je, 27.04.2022. godine, u kamion kojim je upravljao utovario dva paketa sunđera koji nisu upisani u otpremnici, pri čemu je, kao ..., bio u obavezi da kontroliše utovar i istovar robe i učestvuje u njemu na osnovu Pravilnika o sistematizaciji tuženog. Za učinjenu povredu radne obaveze tužiocu je pravilno i zakonito izrečena mera prestanka radnog odnosa pobijanim rešenjem tuženog, pa su neosnovani navodi njegove revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Suprotno tome, tuženi je u svemu pravilno sproveo postupak koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu, tako što je tužiocu omogućeno pravo na odbranu, dostavljanjem upozorenja, u kom su jasno obrazložene sve okolnosti i razlozi koji su doveli do donošenja pobijanog rešenja.

Navodima revizije tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog pravi u stvari se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, imajući u vidu da je odredbom člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković