.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 433/2015
20.05.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u sporu tužilaca H.R. i I.R., oboje iz P. sa boravištem u G., R. C.G., čiji je punomoćnik B.N., advokat iz K., protiv tuženog P. za ž.u. i t. Ž. DOO iz B., koga zastupa R.J., advokat iz B., radi naknade štete zbog neisplaćene zarade i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3417/14 od 06.11.2014. godine, u sednici održanoj 20.05.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3417/14 od 06.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7306/10 od 30.05.2014. godine: 1) dozvoljeno je preinačenje tužbe od 23.12.2011. godine; 2) obavezan je tuženi da tužilji H.R. naknadi štetu zbog neisplaćene zarade za period od avgusta 1999. do oktobra 2009. godine u pojedinačno određenim mesečnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate; 3) obavezani je tuženi da tužiocu I.R. naknadi štetu zbog neisplaćene zarade za period od avgusta 1999. do decembra 2010. godine u pojedinačno određenim mesečnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate; 4) obavezan je tuženi da tužioca I.R. vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi; 5) obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 899.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2014. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3417/14 od 06.11.2014. godine prvostepena presuda je preinačena u stavu drugom, trećem i delu stava četvrtog izreke, tako što su odbijeni tužbeni zahtevi tužilaca za naknadu štete u visini neisplaćene zarade i tužbeni zahtev tužioca I.R. za vraćanje na rad i naknadu troškova parničnog postupka sa kamatom. U preostalom delu stava četvrtog izreke, prvostepena presuda je ukinuta i tužba odbačena u delu kojim je tužilac I.R. tražio da se tuženi obaveže da ga rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Tužioci su obavezani da tuženom solidarno naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu iz radnog odnosa radi naknade štete zbog neisplaćene zarade podneta je 22.07.2003. godine. Podneskom od 23.12.2011. godine tužilac I.R. preinačio je tužbu isticanjem drugog zahteva uz postojeći - zahteva za vraćanje na rad. Vrednost predmeta spora u tom podnesku nije označena.
Imajući u vidu da je postupak u ovom sporu pravnosnažno okončan presudom od 06.11.2014. godine, posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), u pogledu ocene dozvoljenosti revizije primenjuje se čl. 23. stav 3. tog zakona, po kome je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
U konkretnom slučaju, radi se o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu i činidbu (vraćanje na rad), u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog od tužilaca (za tužilju H.R. - 1.221.000,00 dinara, a za tužioca I.R. - 1.431.000,00 dinara), običnih suparničara u smislu čl. 203. u vezi čl. 199. ZPP. ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu čl. 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
