Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. i 441 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ugovorom o radu od 01.07.2019. godine zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tuženog na radnom mestu ... ... . Ugovoreno je da tužilja zasniva radni odnos na određeno vreme i da će obavljati poslove za potrebe Preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. Beograd, a na osnovu Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, zbog povećanog obima posla počev od 01.07.2019. godine do 30.06.2020. godine i da poslodavac može aneksom produžiti radni odnos i može prekinuti radni odnos i pre roka navedenog u ugovoru u slučaju prestanka potrebe za angažovanjem radnika. Rešenjem o prestanku radnog odnosa od 04.11.2019. godine utvrđeno je da je tužilji zaposlenoj na radnom mrestu agent terenske prodaje dana 04.11.2019. godine prestao radni odnos na određeno vreme zbog isteka roka na koji je zasnovan ugovorom o radu od 01.07.2019. godine. U obrazloženju predmetnog rešenja je navedeno da budući da je zaposlena zasnovala radni odnos najduže do 30.06.2020. godine i to zbog povećanog obima posla, te kako je kod poslodavca u okviru ugovorenog roka prestala potreba za radom zaposlene zbog smanjenja obima posla, shodno članu 37 stav 1 Zakona o radu odlučeno je kao u dispozitivu rešenja. Iz iskaza svedoka BB utvrđeno je da je tužilja radila kod tuženog na poslovima agenta terenske prodaje, te da joj je radni odnos prestao zbog smanjenog obima posla, jer je tuženi u tom trenutku imao višak radnika.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, imajući u vidu da je tužilji radni odnos na određeno vreme prestao usled prestanka potrebe za radom zaposlene zbog smanjenja obima posla, koji razlog je i naveden u obrazloženju rešenja o prestanku radnog odnosa. Diskreciono je pravo poslodavca da odluči do kada u okviru ugovorenog roka traje potreba za radom zaposlene na određeno vreme i da u okviru tog perioda ugovor o radu može zakonito otkazati i pre isteka roka na koji je zasnovan radni odnos.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i poništio kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 04.11.2019. godine kojim je tužilji prestao radni odnos, budući da je spornim rešenjem utvrđeno da tužilji radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan, a da iz obrazloženja rešenja proizlazi da je prestala potreba za radom zaposlene zbog smanjenja obima posla. Imajući u vidu da tuženi nije u izreci osporenog rešenja precizno naveo razlog za prestanak radnog odnosa tužilji pre isteka vremena na koji je ugovor zasnovan, po oceni drugostepenog suda, osporeno rešenje o otkazu nije zakonito.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu ((„Službeni glasnik RS“ broj 75/14...95/18) propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla, ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stavom 2. istog člana propisano je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

Odredbom člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

Odredbom člana 185. Zakona o radu, propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Ugovor o radu poslodavac i zaposleni po pravilu zaključuju na neodređeno vreme, a mogu ga zaključiti i na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i slično za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 24 meseca. U konkretnom slučaju, parnične stranke zaključile su ugovor o radu na određeno vreme dana 01.07.2019. godine, čije trajanje su ugovorile do 30.06.2020. godine, s tim što poslodavac može aneksom produžiti radni odnos i može prekinuti radni odnos i pre roka navedenog u ugovoru u slučaju prestanka potrebe za angažovanjem radnika. Tako zasnovan radni odnos prestao je pre isteka roka na koji je zasnovan, rešenjem tužene od 04.11.2019. godine kojim je utvrđeno da tužilji radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan, što je netačno.

Pobijano rešenje je doneto protivno odredbama člana 175. tačka 1. Zakona o radu, jer je utvrđeno da je radni odnos tužilji prestao istekom roka na koji je zasnovan, a taj rok nije nastupio. Naime, zaključenim ugovorom o radu dato je pravo poslodavcu da ugovor otkaže u svako vreme, odnosno bilo kog momenta kada prestanu okolnosti koje su bile osnov za njegovo zaključenje, ali ne sa obrazloženjem isteka roka iz člana 175. tačka 1. Zakona o radu, koji u konkretnom slučaju nije nastupio.

Takođe, u pobijanom rešenju nisu navedeni opravdani razlozi za njegovo donošenje pre isteka vremena na koje je radni odnos zasnovan. U radnom sporu sud ceni zakonitost osporenog akta poslodavca sa stanovišta razloga koji su poslužili za njegovo donošenje. Uslov za zakonitost rešenja kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, je između ostalog, da isto sadrži obrazloženje, a u konkretnom slučaju, izostalo je obrazloženje kojim se opravdava odluka tuženog o otkazu ugovora o radu tužilje pre isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme zbog prestanka potrebe za njenim radom, odnosno, nisu navedeni opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca u smislu organizacionih promena i smanjenog obima posla.

Suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa nezakonito, budući da je u uvodu i dispozitivu rešenja navedeno da tužilji radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan na osnovu člana 175 tačka 1. Zakona o radu, pri čemu je tužilji radni odnos prestao pre isteka ovog roka, a iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da tužilji radni odnos prestaje zbog smanjenja obima posla, bez konkretnog navođenja koji su opravdani razlozi uslovili donošenje ovog rešenja, što je dovoljan razlog nezakonitosti rešenja o otkazu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Kako su revizija tuženog odbijena, odbijeni je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković