Tužilac je podneo blagovremenu reviziju protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž1 38/2022 od 08.06.2022. godine. Revizija je dozvoljena protiv drugostepenog rešenja u drugom stavu izreke, kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje kojim se tužba smatra povučenom, po odredbi člana 420. stav 1. i 2. i člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2012 ... 10/2023 – dr Zakon), jer je pravnosnažno rešeno o povlačenju tužbe u parnici o sporu o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog, čime je taj postupak pravnosnažno okončan. U odnosu na drugostepeno rešenje u prvom stavu izreke, kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je odbijen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, tužilac podnosi posebnu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da je revizija izuzetno dovzoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a odredbom stava 2. tog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Prema takvim odredbama zakona, Vrhovni sud ocenjuje da nema uslova da dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji koju je tužilac izjavio protiv drugostepenog rešenja iz prvog stava izreke, kojim je odlučeno o predlogu tužioca za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta za glavnu raspravu. Protiv tog rešenja revizija tužioca je izjavljena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga se posebna revizija ne može izjaviti, prema citiranoj odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tog razloga je Vrhovni sud odlučio u stavu 1. izreke ovog rešenja.

Prema odredbi člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema stavu 2. tog člana, revizija protiv rešenja iz stava 1. nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Odredbama člana 420. stav 3-5. Zakona o parničnom postupku, određena su rešenja protiv kojih je revizija uvek dozvoljena, među kojima nije rešenje o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.

Revizija protiv rešenja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje nedozvoljena je zato što to rešenje ne spada u rešanja kojim se okončava postupak, iz odredbe člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, niti u rešenja iz odredaba člana 420. stav 3-5 Zakona o parničnom postupku, te je odlučeno kao u drugom stavu izreke ovog rešenja, primenom odredbe člana 420. stav 6. i člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Rešenje protiv kog je izjavljena dozvoljena revizija, iz drugog stava izreke rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž1 38/2022 od 08.06.2022. godine, Vrhovni sud je ispitao po odredbama člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i zaključio da revizija nije osnovana.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud je doneo rešenje P1 2393/2021 dana 14.12.2021. godine, kojim je tužbu tužioca smatrao povučenom, sa razloga što na ročište za glavnu raspravu dana 14.12.2021. godine nije pristupio punomoćnik tužioca, za koga je dostava poziva uredno iskazana, niti je svoj dolazak do dana održavanja ročišta opravdao, dok je tuženi odbio da raspravlja, primenom odredbe člana 311. Zakona o parničnom postupku.

Pravilnost ovog rešenja revident osporava navodima da je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje u kome je obrazložio razloge propuštanja ročišta. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje koga je podneo tužilac je odbijen pravnosnažnom odlukom, čiju pravilnost revident osporava navodima revizije. Kako i revident navodi, on pobija pravilnost odluke o povlačenju tužbe sa razloga sličnih razlozima navedenim u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.

Prema odredbi člana 311. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ako sa ročište za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi, ili odbiju da raspravljaju, tužba se smatra povučenom. O opravdanosti izostanka tužioca sudovi su odlučili prilikom donošenja pravnosnažnog rešenja o odbijanju predloga tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. Prema razlozima sadržanim u prvostepenom rešenju, koje je potvrđeno drugostepenim rešenjem u prvom stavu izreke, nisu postojali opravdani razlozi za propuštanje ročišta od strane punomoćnika tužioca. Iz tih razloga, ponovljenim navodima u dozvoljenoj reviziji protiv pravnosnažnog rešenja kojim se tužba smatra povučenom, revident neosnovano pobija pravilnost rešenja o povlačenju tužbe.

Iz tih razloga je revizijski sud odlučio kao u trećem stavu izreke ovog rešenja, na osnovu člana 414. i člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić