.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4337/2022
15.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Katarina Golubović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 456/22 od 02.06.2022. godine, u sednici veća održanoj 15.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 456/22 od 02.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 456/22 od 02.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P1 229/15 od 27.10.2021. godine, u stavovima prvom, drugom i petom izreke, kojima je utvrđeno da je tužilac trpeo zlostavljanje na radu kod tužene, od strane BB, u periodu od aprila 2013. godine do dana podnošenja tužbe 18.11.2015. godine, tako što je u navedenom periodu BB poslove u nadležnosti radnog mesta tužioca dodeljivao policijskim službenicima nižeg ranga, a to nije bilo opravdano potrebama procesa rada, neopravdano onemogućavao tužioca da izvršava radne zadatke, često menjao radne zadatke ili neopravdano prekidao tužioca u radu, davao tužiocu ponižavajuće radne zadatke koji su ispod nivoa znanja i kvalifikacija, neopravdano uskraćivao ili zadržavao informacije koje su u vezi sa poslom, te neopravdano uskratio tužiocu sredstvo potrebno za obaljanje posla, obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i prava ličnosti, isplati iznos od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.10.2021. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 204.800,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP) pa je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010), spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom je radni spor. Stavom 5. istog člana propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Zato se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. ZPP, a u delu koji se odnosi na potraživanje u novcu (naknadu štete) član 403. stav 3. ZPP.
Tužba u ovoj pravnoj stvari sa zahtevom za utvrđenje zlostavljanja na radu i naknade štete, podneta je 19.11.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je iznos od 150.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 120,8071 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protvvrednost iznosa 1.241,65 evra.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu iz člana 441. ZPP, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
