Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 3045/2023 od 16.08.2023. godine, potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P1 3263/2021 od 02.12.2021. godine, u stavu prvom i stavu drugom izreke i rešenje Osnovnog suda u Nišu P1 3263/2021 od 23.01.2023. godine i u tom delu žalbe tužioca i tuženog odbio kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke iste presude, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 193.500,00 dinara, dok je deo zahteva za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog do iznosa od 209.500,00 dinara, odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac i tuženi su izjavili blagovremene revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana, a da revizija tužioca nije dozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, na koju tuženi ukazuje u reviziji, nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2.. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog počev od 1996. godine, kao diplomirani ... inženjer, radeći na poslovima rukovaoca radne jedinice u pogonu ... . Tokom 2007. godine raspoređen je na poslove rukovodioca ... . Zatim je 2009. godine prebačen na poslove ... rukovodioca u pogonu ... . Potom je 2011. godine raspoređen na poslove ... rukovaoca radne jedinice. Na osnovu Aneksa Ugovora o radu od 20.02.2012. godine obavljao je poslove glavnog ... . Tokom 2013. godine, najpre je raspoređen na poslove rukovaoca Sektora ..., a potom na poslove glavnog ..., te je u 2014. godini na poslove dispečera u ... . Tuženi je tužiocu dostavio ponudu za zaključenje Aneksa Ugovora o radu kojim je raspoređen na radno mesto konduktera, pa je tim povodom tužilac podneo tužbu za poništaj tog rešenja, međutim, u međuvremenu je vraćen na radno mesto rukovodioca u pogonu ..., pa je povukao tužbu. Rešenjem o otkazu ugovora o radu br. .. od 29.10.2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, a to rešenje je poništeno kao nezakonito, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3315/15 od 08.09.2017. godine. U izvršenju te presude, tužilac je vraćen na rad i istovremeno mu je uručena ponuda za izmenu ugovorenih uslova rada radi obavljanja poslova konduktera u pogonu putničkog saobraćaja RJ gradski i prigradski saobraćaj, a uz ponudu mu je dostavljen i aneks br. 1. Ugovora o radu za radno mesto konduktera, koji je tužilac odbio da potpiše. U tom periodu, 26.09.2018. godine između tuženog i JKP Direkcija za javni prevoz Grada Niša, zaključen je Ugovor o pružanju usluga gradskog i prigradskog prevoza putnika na teritoriji Grada Niša – paket linija 4, koji je predviđao da se prevoznik obavezuje da obezbedi prisustvno najmanje jednog konduktera u svakom vozilu na liniji na kojoj je predviđena naplata karata preko konduktera. U trenutku kada je tužilac vraćen na rad bio je na snazi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 23.08.2018. godine, kojim je predviđeno da je za radno mesto konduktera potrebna viša ili visoka stručna sprema, dok radno mesto na kome je tužilac radio pre dobijanja otkaza, važećom sistematizacijom nije predviđeno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca usvojili i poništili rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu kao nezakonito, primenom odredbe člana 171. stav 1. i 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005 ... 113/2017). Po mišljenju nižestepenih sudova, u konkretnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji tužiocu je Aneksom ugovora o radu ponuđeno raspoređivanje na radno mesto konduktera za koje se po sistematizaciji poslodavca zahteva viša ili visoka stručna sprema, dok je pre otkaza ugovora o radu tužilac radio kao izvršni rukovodilac u pogonu ..., za koje radno mesto je bila predviđena visoka stručna sprema, pri čemu se očigledno ne radi o poslovima iste vrste, što znači da je ponuda za izmenu ugovorenih uslova rada tužiocu data u cilju izbegavanja obaveze poslodavca da zaposlenog, u izvršavanju sudske odluke, vrati na rad na odgovarajuće radno mesto. Zbog toga, po mišljenju nižestepenih sudova, tužilac je iz opravdanih razloga odbio da potpiše ponuđeni Aneks ugovora o radu, pa je nezakonito rešenje kojim mu je otkazan ugovor o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada, tako što se odgovarajućim poslom, u smislu stava 1. tačke 1. i 3. tog člana Zakona, smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu (stav 2.). Na osnovu člana 172. istog Zakona, poslodavac je dužan da zaposlenom uz aneks ugovora o radu dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od 8 radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (stav 1.). Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2. ovog Zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora (stav 3.), pri čemu se smatra da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora o radu ako ne potpiše aneks ugovora o radu iz stava 1. ovog člana Zakona (stav 4.).

Na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoje opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to, ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačke 1.-5. ovog Zakona.

U konkretnom slučaju, tuženi je tužiocu, aneksom ugovora o radu, ponudio raspoređivanje na radno mesto konduktera za koje je aktom o sistematizaciji poslodavca predviđena stručna sprema koju tužilac poseduje, ali ne i ista vrsta posla. Pravilna primena gore navedenog materijalnog prava podrazumeva da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, ali je dužan da obrazloži koje su to promene u procesu organizacije rada dovele do toga da se tužiocu ponudi da zaključi aneks ugovora o radu radi premeštaja na drugo radno mesto, što je u konkretnom slučaju izostalo. Tuženi je ponudio tužiocu zaključenje aneksa ugovora o radu i dostavio mu pismeno obaveštenje za izmenu ugovorenih uslova rada i zaključenje aneksa, ali ponuda ne sadrži sve elemente zbog kojih se tužiocu nudi premeštaj na drugo radno mesto, jer nisu navedeni konkretni i obrazloženi razlozi za ponudu i premeštaj tužioca na drugo radno mesto. U odsustvu jasno konkretizovanih razloga u ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu, što je ovde slučaj, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je postupak izmene ugovorenih uslova rada nezakonit i da nije bilo mesta otkazu ugovora o radu tužiocu, imajući u vidu da je on iz opravdanih razloga odbio da potpište ponuđeni aneks ugovora o radu.

Neosnovani su navodi revizije tuženog da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, imajući u vidu da ponuda tužiocu za zaključenje aneksa ugovora o radu sadrži razloge o tome da mu se premeštaj na drugo radno mesto nudi zbog potrebe procesa i organizacije rada. Suprotno tome, potpuna obaveštenost zaposlenog o svim činjenicama koje se tiču razloga za njegov premeštaj na drugo radno mesto je neophodna, kao uslov, već u pismenom obaveštenju za ponuđeni aneks ugovora o radu, što je u konkretnom slučaju izostalo, jer to da se tužiocu premeštaj nudi zbog potrebe procesa i organizacije rada u cilju korišćenja radnih kapaciteta i radnih sposobnosti zaposlenog, predstavlja uopštenu formulaciju, bez obrazloženja konkretnog razloga.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je cenio dozvoljenost revizije tužioca u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 4., u vezi odredbe člana 420. stav 1, 2. i 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je njegova revizija nedozvoljena.

U smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije.

Na osnovu odredbe člana 420.stav 1. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tužilac nema pravni interes za izjavljivanje revizije protiv pravnosnažne presude kojom je potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu, pošto je u tom delu on uspeo u parnici.

U delu kojim je tužba tužioca odbačena za raspoređivanje na radno mesto u skladu sa njegovom stručnom spremom i sposobnostima, revizija tužioca je nedozvoljena, prema vrsti odluke koja se pobija, pošto je na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, što nije slučaj sa odlukom o raspoređivanju zaposlenog, koja nije statusna.

Revizija tužioca izjavljena protiv odluke o troškovima parničnog postupka je nedozvoljena, prema vrsti odluke koja se njome pobija, na osnovu odredbe člana 28. Zakona o parničnom postupku, a preinačenje odluke o troškovima nije od uticaja na dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 403.stav 2.tačka 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da odluka o glavnom zahtevu nije preinačena.

Revizija tužioca izjavljena protiv rešenja kojim je potvrđeno rešenje o ispravci prvostepene presude je nedozvoljena, imajući u vidu da to nije rešenje kojim se okončava postupak, u smislu odredbe člana 420.stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković