.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4352/2023
21.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Katarina Plazinčić advokat iz ..., protiv tužene Klinike za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2158/23 od 23.08.2023. godine, u sednici veća održanoj 21.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2158/23 od 23.08.2023 godine – odluke o troškovima parničnog postupka.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2158/23 od 23.08.2023 godine – odluke o troškovima parničnog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2158/23 od 23.08.2023 godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilje i tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3390/21 od 07.03.2023. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke kojim je dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe izvršeno podneskom tužilje od 15.07.2022. godine, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, usvojen deo tužbenog zatheva i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od januara 2020. godine do septembra 2020.godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i tužilja je oslobođena plaćanja sudkih taksi. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova postupka po žalbi. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tužene u odnosu na rešenje sadržano u stavu šestom izreke, kao nedozvoljena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, odluke o troškovima postupka, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20).
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2 istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP da bi revizija tužioca bila dozvoljena, jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, imajući u vidu razloge drugostepenog suda za odluku o troškovima postupka, a ne postoji ni potreba za odlučivanjem o reviziji radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi novog tumačenja prava.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da ako je za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka , što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
