Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4355/2023
31.01.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Branke Dražoć i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženih PU „Čukarica“ iz Beograda i Grada Beograda, koje zastupa Gradski pravobranilac, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3421/23 od 23.08.2023. godine, u sednici održanoj 31.01.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3421/23 od 23.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3421/23 od 23.08.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4697/21 od 21.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tražilac tražio da se obavežu tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada, za period od juna 2018. godine zaključno sa majem 2021. godine, solidarno isplate 303.393,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na pojedinačno opredeljene iznose, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tražilac tražio da se obavežu tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za 2018, 2019, 2020. i 2021. godinu, solidarno isplate 227.888,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom četvrtim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati 54.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3421/23 od 23.08.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom trećem i petom izreke i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova nastalih po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac iz svih zakonom dozvoljenih razloga, sa predlogom da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Odluke nižestepenih sudova, kojima je odbijen tužbeni zahtev za isplatu navedenih naknada, u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Iz ovih razloga, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, odnosno nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 07.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 531.281,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužioca nedozvoljena.