.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4364/2022
11.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5035/21 od 17.12.2021. godine, u sednici održanoj 11.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5035/21 od 17.12.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5035/21 od 17.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 722/20 od 15.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate za period od avgusta 2016. godine do avgusta 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da u ime i za račun tužilje uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 23.08.2016. godine do 31.08.2019. godine. Stavom trećim izreke odbijen je predlog tužilje za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi. Tavom četvrtim izreke obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 11.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5035/21 od 17.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema oceni Vrhovnog suda nema uslova da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pitanja u interesu ravnopravnosti građana, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini razlike između plate koju je tužena u utuženom periodu isplaćivala tužilji u skladu sa pravnosnažnim i konačnim rešenjem od 29.04.2008. godine i plate koju bi tužilja ostvarila primenom odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Pobijana odluka zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava koje se odnose na zaposlene koji su preuzeti iz privremenih institucija Kosova i Metohije, a kojima je zarada isplaćivana na osnovu konačnog i pravnosnažnog rešenja tužene i u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa sa istim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovom predmetu.
Iz tog razloga je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404 Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužilja je podnela tužbu 23.08.2019. godine radi naknade štete, a vrednost predmeta spora je 993.932,33 dinara.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku je propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje radi naknade štete, kao glavnog zahteva (zahtev radi uplate razlike doprinosa ne čini glavni zahtev), ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
