Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je sa preduzećem „NIS“ AD iz Novog Sada zaključio Ugovor o nabavci usluga od 06.12.2017. godine, sa pratećim aneksima, koji se odnosio na angažovanje radnika. Po osnovu tog ugovora, tuženi je sa tužiocem zaključio Ugovor o radu 14.08.2019. godine na određeno vreme zbog povećanja obima posla, u trajanju od 365 dana, na poslovima ... sa radnim mestom u ... . Pobijanim rešenjem od 20.02.2020. godine tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu sa danom 29.02.2020. godine, zbog smanjenja obima posla, u smislu člana 175. stav 1. tačka 1) Zakona o radu i člana 18. Ugovora o radu. Tužilac je do privatizacije NIS AD Novi Sad 2014. godine bio kod tog preduzeća u radnom odnosu na poslovima ..., a zatim je prema ugovorima o radu sa lizing kompanijama, kao što je i tuženi, obavljao poslove na banzinskim stanicama u vlasništvu NIS AD Novi Sad. U vreme donošenja otkaznog rešenja tužilac je obavljao posao na benzinskoj stanici u ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepenim presudama je tužbeni zahtev tužioca usvojen. U presudama je navedeno da je na osnovu iskaza tužioca i saslušanih svedoka utvrđeno da u februaru 2020. godine, kada je tužiocu otkazan ugovor o radu, nije došlo do smanjenja obima posla na benzinskoj stanici u ..., već je naprotiv nakon prestanka radnog odnosa tužioca na njegovo radno mesto primljen drugi radnik, koji i danas obavlja iste poslove u NIS AD Novi Sad. Navedeno je takođe da tokom izvođenja radova na auto putu Beograd – Zagreb, nije bio onemogućen prilaz navedenoj benzinskoj stanici, te da je ista radila i za vreme vanrednog stanja usled pandemije, sa skraćenim radnim vremenom i bez rada noću. S obzirom da nije došlo do smanjenja obima posla kod pravnog subjekta kod kojeg je tužilac faktički obavljao poslove u vreme otkaza ugovora o radu, da obrazloženje pobijanog rešenja ne sadrži konkretne razloge vezane za smanjenje obima poslova na benzinskoj stanici u ..., kao i da nije istekao rok na koji je ugovor o radu na određeno vreme bio zaključen, to je poništeno pobijano otkazno rešenje kao nezakonito.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je u nižestepenim presudama zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Naime, tužilac je sa tuženim kao poslodavcem zasnovao radni odnos na određeno vreme za poslove koji se obavljaju kod NIS AD Novi Sad, na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji tog preduzeća i tuženog kao agencije za zapošljavanje. Pobijanim otkaznim rešenjem tužene agencije kao razlog za otkazivanje ugovora o radu na određeno vreme navedeno je smanjenje obima posla. Nižestepeni sudovi ispitivali su postojanje opravdanih razloga za otkazivanje ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) važećeg Zakona o radu, odnosno postojanje smanjenja obima posla, ali ne u odnosu na tuženog kao poslodavca, sa kojim je tužilac zaključio ugovor o radu i koji je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu, već u odnosu na NIS AD Novi Sad, kod koga je tužilac faktički obavljao rad po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji između njegovog poslodavca i tog preduzeća, a koja je prestala 30.03.2020. godine. Iz iznetog proizlazi da je tužilac u radno-pravnom odnosu sa tuženim, a ne sa NIS AD Novi Sad, iako je na benzinskoj stanici ovog preduzeća obavljao rad. Radnici angažovani putem agencije nisu bili u radnom odnosu sa NIS AD, već su svoj radno-pravni status regulisali u agenciji, tako da je svim zaposlenima koji su rad obavljali preko agencija za zapošljavanje kod NIS AD Novi Sad morao prestati radni odnos zbog stupanja na snagu Zakona o agencijskom zapošljavanju. U postupku nije utvrđivano postojanje otkaznih razloga u odnosu na tuženog, sa kojim je tužilac u radno-pravnom odnosu, a to što je na benzinskoj stanici na kojoj je tužilac obavljao posao primljen novi zaposleni, nije od značaja za ocenu zakonitosti otkaznog rešenja, iz razloga što ugovor o radu sa novim zaposlenim nije zaključio tuženi kao tužiočev poslodavac. Zato su obe nižestepene presude ukinute.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe, upotpuniti činjenično stanje saslušanjem relevantnih svedoka i pisane dokumentacije i oceniti zakonitost otkaznog rešenja u odnosu na tuženog kao tužiočevog poslodavca, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić