Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena po članu 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je počev od 01.05.2012. godine bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... na .../..., na neodređeno vreme. Odlukom tuženog od 15.10.2014. godine utvrđeno je da se zbog smanjenog obima posla uslovljenog smanjenjem obima prodaje i aktivnih kupaca tuženog, broj izvršilaca na ovom radnom mestu smanjuje za dva zaposlena. U oceni rezultata rada zaposlenih tuženog od 15.10.2014. godine, za posmatrani period od 01.07.2014. godine do 15.10.2014. godine, utvrđeno je da je tužilac ostvario lošije rezultate u odnosu na ostale zaposlene na istom radnom mestu. Na osnovu ovako sprovedenog postupka tužiocu je otkazan ugovor o radu osporenim rešenjem od 16.10.2014. godine.

Nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev za poništaj rešenja, reintegraciju i naknadu štete neosnovan u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14). Tuženi je u skladu sa zakonom sproveo proceduru nakon koje je tužiocu otkazan ugovor o radu, a u okviru koje je ocena rezultata rada bila osnovni kriterijum za vrednovanje zaposlenog, na radnom mestu na kome je bilo više izvršilaca, kome će prestati radni odnos. Rad zaposlenih je vrednovan i kvalitativno i kvantitativno, a tužilac nije prilikom saslušanja osporio da je imao lošije rezultate u odnosu na ostale zaposlene na istom radnom mestu.

Drugostepeni sud je pravilno ocenio kao neosnovane navode žalbe da su Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog i Pravilnik o radu tuženog, oba opšta akta od 22.09.2014. godine, primenjena retroaktivno na postupak vrednovanja rezultata rada u periodu od 01.07.2014. godine do 15.10.2014. godine. Ovo iz razloga što su Pravilnik o radu tuženog od 30.03.2009. godine i sve njegove izmene uredno isticane na oglasnoj tabli tuženog, a odredba člana 64. ovog Pravilnika je od osnovnog teksta 2009. godine propisivala da se u postupku ocene rezultata rada zaposlenih uzima vremenski period od 3 meseca.

Tužba u delu zahteva za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje odbačena je iz razloga što postavljeni zahtev ne sadrži označavanje iznosa na koje je potrebno uplatiti doprinose, niti u čiju korist, pa je ovakav zahtev neodređen i po njemu se ne može postupati.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odlučili da tužiocu ne pripada tražena zaštita.

U konkretnom slučaju tuženi, poslodavac je zbog potrebe racionalizacije zaposlenih, uslovljene lošijim poslovanjem, doneo odluku o broju izvršilaca za čijim radom je prestala potreba, te je sproveo postupak u kome je utvrdio za kojim je konkretno radnikom prestala potreba, na osnovu unapred predviđenih kriterijuma. Pri tome, rezultati rada zaposlenih, kao osnovni kriterijum vrednovani su u periodu od tri meseca koji je predviđen važećim Pravilnikom o radu tuženog. Tužilac nije doveo u sumnju pravilnost vrednovanja, odnosno činjenicu da je u posmatranom periodu on imao najlošije rezultate u odnosu na uporedne zaposlene.

Navodima revizije da je u parnici po tužbi BB protiv tuženog doneta presuda kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu, bez uticaja su na odluku u ovom sporu, pošto se u svakoj parnici relevantne činjenice na osnovu odredbi člana 231. ZPP utvrđuju kao rezultat dokazne aktivnosti stranaka. U predmetnoj parnici utvrđeno je da je član 64. važećeg Pravilnika o radu tuženog u vreme vrednovanja rezultata rada zaposlenih predviđao kao relevantan tromesečni period koji prethodi ocenjivanja zaposlenih, u skladu sa kojom normom je i postupljeno u sprovedenom postupku. Stoga, činjenice koje su utvrđene kao rezultat raspravljanja u drugoj parnici i primena materijalnog prava na tako utvrđene činjenice od strane drugostepenog suda, ostaju bez uticaja na odluku Vrhovnog suda u ovom sporu.

Pravilno je odbačena tužba u delu zahteva za uplatu doprinosa u smislu člana 294. stav 1. tačka 7. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić