.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4384/2023
27.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ iz Sombora, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2469/23 od 27.09.2023. godine, u sednici održanoj 27.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2469/23 od 27.09.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2469/23 od 27.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Somboru je presudom P1 23/22 od 21.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime toplog obroka i regresa – razlike ukupne zarade, za period od 01.10.2020. godine do 31.12.2021. godine, isplati iznos od 87.438,83 dinara sa zateznom kamatom od 17.01.2023. godine do isplate, kao i iznos od 14.248,02 dinara na ime obračunate zatezne kamate do 16.01.2023. godine i da se obaveže tužena da joj naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 2469/23 od 27.09.2023. godine, odbio žalbu tužilje i presudu Osnovnog suda u Somboru P1 23/22 od 21.06.2023. godine u odbijajućem delu i delu kojim je odlučeno da tužilja snosi svoje troškove postupka potvrdio.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačvanja suske prase i razmatranja prvnih pitanja od opšteg interesa.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi odredbe u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u utuženom periodu, a pobijana odluka doneta je u skladu sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.07.2022. godine, po kom zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plate u kom je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vesa članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23).
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može da podnese (član 403. stav 1. i 3).
Odredbom člana člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 26.01.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 101.686,85 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23).
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
