.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 439/2021
21.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, svih iz ..., DD iz ..., ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, svih iz ... i JJ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nemanja Marković, advokat iz ..., protiv tužene „Mobi Banka“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Milan Lazić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2827/20 od 18.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 21.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2827/20 od 18.11.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2827/20 od 18.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2827/20 od 18.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 434/18 od 20.07.2020. godine, u stavovima prvom i trećem izreke, kojima je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocima, na ime naknade za prekovremeni rad, isplati određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže određeno u stavu prvom izreke kao i da im na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.239.424,58 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke odbijeni su, kao neosnovani, zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05..54/09) ocenjen je osnovnim tužbeni zahtev za isplatu uvećane naknade zarade za prekovremeni rad, jer su tužioci u spornom periodu, po nalogu tužene kao poslodavca, ostvarili časove rada dužeg od punog radnog vremena, a tuženi nije dokazao da je u utuženom periodu izvršio preraspodelu radnog vremena, niti da je tužiocima omogućio korišćenje slobodnih dana.
U takvom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepepni sud prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda da to što poslodavac nije doneo odluku o prekovremenom radu ne može biti cenjeno na štetu zaposlenih koji su nesumnjivo radili prekovremeno na osnovu naloga poslodavca izvršavajući svoje radne obaveze, zbog čega im se ne može uskratiti pravo na uvećanu zaradu po tom osnovu.
Iz navedenih razloga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.).
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.12.2013.godine, kada je 1 evro, prema srednjem kursu NBS, iznosio 114,4010 dinara. O tužbenom zahtevu odlučeno je prvostepenom presudom donetom 20.07.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 18.11.2020. godine.
Vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 252.427,46 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost 2.206,51 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
