Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešeno utvrđenog činjeničnost stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu „... – ...“. Tužilac je upućen na rad u inostranstvo u ..., gde je boravio od februara do maja 2004. godine i gde se zarazio malarijom od čega je lečen u državi ..., u trajanju od 7 dana. Po povratku iz ... javio se lekaru u Beogradu sa problemima kičme gde je operisan i lečen u periodu od 16.06. do 02.07.2004. godine, u Kliničko bolničkom centru ... . Nakon toga tužilac je nastavio lečenje na infektivnoj klinici, a potom u Klinici za rehabilitaciju „...“. Rešenjem tuženog od 28.03.2006. godine, odbijen je zahtev tužioca za naknadu umanjenja zarade, naknadu za izgubljenu dobit i izgubljene dnevnice u određenim novčanim iznosima, sa obrazloženjem da tipična tuberkuloza likvora kičmene moždine nije profesionalna bolest s obzirom da kao takva nije predviđena članom 2. Pravilnika o utvrđenju profesionalnih bolesti. Pored toga, utvrđeno je da je tužiocu isplaćen iznos od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti od strane „Cepter osiguranja“ na ime osigurane sume zbog gubitka letačke dozvole. Rešenjem tuženog od 25.09.2008. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu sa pratećim aneksima zbog potpunog gubitka radne sposobnosti i ostvarivanja prava na invalidsku penziju, s tim što mu je radni odnos prestao 23.09.2008. godine, a tužiocu je priznato pravo na invalidsku penziju po rešenju nadležnog fonda od 30.06.2009. sa primenom od 01.12.2008. godine. Obračun razlike između primanja tužioca na ime naknade za bolovanje i invalidske penzije i zarade koju je primao uporedni radnik od 15.06.2004. godine do avgusta 2015. godine, utvrđen je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke. Pored toga utvrđeno je da je tužilac u ovoj parnici ostvario pravo na naknadu nematerijalne štete na osnovu presude donete u ovom sporu, koja je pravnosnažna u tom delu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u visini utvrđenoj veštačenjem, nalazeći da je pravnosnažnim presuđenjem u toku ovog spora utvrđena odgovornost tuženog za nastalu štetu, pri čemu tužilac ničim nije doprineo da šteta nastane ili da bude veća.

Drugostepeni sud je otvorio raspravu na osnovu člana 383.stav 3. ZPP i utvrdio da je tuženi sa „Cepter osiguranjem“ zaključio ugovor o osiguranju saobraćajnih pilota JAT-a od trajnog i privremenog gubitka letačkih dozvola za period od 12 meseci odnosno od 01.09.2003. do 31.08.2004. godine, kojim je regulisan način plaćanja premije osiguranja, tako da tuženi kao ugovarač osiguranja plaća 40% od ukupnog iznosa premije, dok će ostalih 60% premije plaćati pilot, tako što će mu se svakog meseca od zarade odbijati mesečni iznos premije. Sledom toga, utvrđeno je veštačenjem da ne postoji razlika između naknade za bolovanje koju je tužilac primao i zarade koju je primio uporedni radnik u periodu od 15.06.2004. godine do 23.09.2008. godine, imajući u vidu iznos koji je od strane „Cepter osiguranja“ isplaćen tužiocu zbog gubitka letačke dozvole, odnosno da ne postoji obaveza tuženog prema tužiocu u tom periodu. Po stanovištu drugostepenog suda za preostali period tužilac nema pravo da potražuje naknadu štete zbog manje primljene zarade posle 23.09.2008. godine, jer je tužiocu prestao radni odnos na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu od 25.09.2008. godine zbog potpunog gubitka radne sposobnosti i ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Zato je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Po članu 96. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/2001, 73/2001) koji je važio u vreme nastanka štete, ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Iz ove zakonske norme proizlazi da poslodavac odgovara za štetu koju zaposleni pretrpi na radu i u vezi sa radom, po opštim načelima odgovornosti, a osnov za naknadu štete je pretpostavljena krivica poslodavca. Uslovi odgovornosti su da je zaposleni pretrepeo štetu, da je šteta prouzrokovana na radu ili u vezi sa radom i da ne postoje razlozi za isključenje odgovornosti poslodavca. Članom 173. ZOO-a, propisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, a članom 174. istog zakona da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Polazeći od okolnosti konkretnog slučaja, tužilac je kao zaposleni kod tuženog upućen na rad u ... u februaru 2004. godine, gde je boravio do maja meseca 2004. godine i gde se zarazio malarijom. Po povratku iz ... javio se lekaru u Beogradu sa problemima kičme, gde je operisan i lečen zbog oboljenja, ..., usled koje su nastale trajne posledice i potpuni gubitak radne sposobnosti, te je ostvario pravo na invalidsku penziju. U toku ovog spora pravnosnažnim presuđenjem tužilac je ostvario pravo na naknadu nematerijalne štete, pa je po stanovištu prvostepenog suda utvrđena odgovornost tuženog i za materijalnu štetu koju tužilac trpi zbog oštećenja zdravlja. U postupku su izvedeni dokazi veštačenjem od strane veštaka medicinske struke, radi utvrđivanja postojanja uzročno posledične veze između oboljenja tužioca i potpunog gubitka radne sposobnosti. Međutim, drugostepeni sud nije naveo, niti ocenio rezultate veštačenja, pa je izostalo utvrđenje bitnih činjenica o postojanju uzročno posledične veze između oboljenja tužioca koje je zadobio na radu u ... (malarija) i kasnijih komplikacija, odnosno nastanka oboljenja (...), usled kojeg su nastale trajne posledice i potpuni gubitak radne sposobnosti. Prouzrokovana šteta može i sama biti uzrok novih štetnih posledica iz kojih mogu nastati dalji uzroci i posledice. U tom nizu povezanih zbivanja, uzročno je samo ono što je adekvatno početnom uzroku, odnosno što po redovnom toku sledi iz prvobitne posledice. Osnov odgovornosti tuženog, kao poslodavca za štetu koju tužilac trpi, zavisi od navedenih bitnih činjenica, odnosno da li je šteta prouzrokovana na radu i u vezi sa radom početni uzrok krajnje posledice u vidu potpunog gubitka radne sposobnosti i da li postoje razlozi za isključenje odgovornosti poslodavca. Pored toga, drugostepeni sud je utvrdio da ne postoji razlika između naknade za bolovanje koju je tužilac primao i zarade koju je primio uporedni radnik u periodu od 15.06.2004. godine do 23.09.2008. godine, imajući u vidu iznos koji je od strane „Cepter osiguranja“ isplaćen tužiocu zbog gubitka letačke dozvole. Međutim, ostalo je neutvrđeno o kojoj vrsti osiguranja se radi u konkretnom slučaju i uslovima ugovora o osiguranju, te od kakvog je značaja činjenica o podeli obaveze plaćanja premije za osiguranje saobraćajnih pilota JAT-a od trajnog i privremenog gubitka letačkih dozvola, tako što je ugovoreno da tuženi kao ugovarač osiguranja plaća 40% od ukupnog iznosa premije, dok će ostalih 60% premije plaćati pilot, tako što će mu se svakog meseca od zarade odbijati mesečni iznos premije, u vezi sa pravom na kumulaciju isplaćene osigurane sume i naknade štete. Kako drugostepeni sud nije razjasnio sve prethodno navedene bitne činjenice, to je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, pa je Vrhovni sud ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje. Odluka o troškovima postupka je ukinuta jer zavisi od konačnog ishoda ovog spora.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić