Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem tužene .. od 29.09.2011. godine primljen na neodređeno vreme u Ministarstvu unutrašnjih poslova RS, Direkcija policije, Uprava kriminalističke policije. To mu je bilo prvo zaposlenje. Raspoređen je na radno mesto poslova planiranja i kordinacije finansijskih istraga u Odeljenju za finansijske istrage, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala. Rešenje tužene broj ..-2011 od 18.10.2011. godine utvrđen mu je ukupan koeficijent od 32,12. Rešenjem br. ../12 od 27.05.2013. godine tužiocu je utvrđen ukupan koeficijent zarade za navedeno radno mesto 2.576. Od 25.04.2014. godine na osnovu sporazuma o preuzimanju državnih službenika uz saglasnost tužioca preuzet je u Upravu kriminalističke policije u Ministarstvu spoljnih poslova. Do tada tužiocu je isplaćivana zarada po priznatom koeficijentu. Shodno članu 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa o suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i člana 2. stav 2. Uredbe o platama lica koja vrše funkciju i obavljaju poslove u tužilaštvu za ratne zločine i posebnim organizacionim jedinicama državnih organa u postupku za ratne zločine, te člana 3. Uredbe o izmenama napred naznačene uredbe (kojom je noveliran član 2. stav 2) smatra da ima neposredan pravni osnov za isplatu veće zarade za traženi period i to u dvostrukom iznosu od prosečne zarade koja mu je isplaćivana u tom periodu. Shodno toj metodologiji obračuna opredelila je i visinu tužbenog zahteva uključujući i prateće doprinose.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i shodno citiranim zakonskim propisima zahtev usvojio, nalazeći da tužiocu pripada dupla zarada od proseka njegove primljene zarade za naznačeni period, te da shodno tome ima i pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za traženi iznos i za naznačeni period.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakav činjenično pravni zaključak prvostepenog suda. Ovo iz razloga što tužilac nije dokazao da je iznos koji potražuje razlika do dvostruke plate koju smatra da treba da dobije. Pri tome, nalazi da je bez značaja obračun razlike zarade za tužioca po obračunu dvostrukog iznosa plate u spornom periodu za svaki mesec pojedinačno, jer je merodavan iznos plate koji je tužilac ostvario u posebnoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova u suzbijanju organizovanog kriminala. Tužilac nije dokazao da postoji razlika pa se ne može primeniti odredba člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala niti naznačena Uredba. Shodno tome, preinačio je prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakva shvatanja nižestepenih sudova nisu prihvatljiva. Ovo iz sledećih razloga: prvostepeni sud jeste pravilno zaključio da shodno naznačenim zakonskim propisima tužilac ima pravo na isplatu veće zarade od one koju je primio i pravo na uplatu doprinosa shodno razlici u zaradi. Međutim, prvostepeni sud je metodologiju obračuna visine tražene razlike zarade koju je izvršio tužilac - prosečna njegova zarada za sporni period uvećana 100%.

Drugostepeni sud nalazi da tužilac nije dokazao da je dvostruka plata koju je ostvario u vreme pre stupanja na rad u navedenu organizacionu jedinicu veća od plate koju je ostvario u posebnoj organizacionoj jedinici državnog organa nadležnog za suzbijanje organizovanog kriminala. Jer, merodavan je iznos plate koju je tužilac ostvario u vreme pre stupanja na rad u posebnu organizacionu jedinicu, što u konkretnom slučaju nije dokazano.

Ovakav zaključak drugostepenog suda je neprihvatljiv. Ovo je zbog toga što tužilac pre stupanja na rad u posebnu organizacionu jedinicu nije radio na drugom radnom mestu, tj. ovo mu je bilo prvo zaposlenje. U takvom slučaju, bilo je potrebno utvrditi zaradu tužioca koju je primao po koeficijentu, zatim kolika je bila zarada uporednog radnika na istim poslovima i na osnovu toga utvrditi validnu razliku u zaradi. Tužilac je u tužbi predložio veštačenje od strane veštaka ekonomsko- finansijske struke (po potrebi). Međutim, taj predlog ni prvostepeni ni drugostepeni sud nisu razmatrali. Stoga se ne može prihvatiti kao opravdan stav drugostepenog suda, da tužilac nije dokazao koliku je zaradu ostvarivao pre stupanja na rad u Posebnu organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova za suzbijanje organizovanog kriminala, te da shodno tome nema pravo na veću naknadu od one koja mu je isplaćivana po koeficijentu. Tužilac, prema dokazima iz spisa predmeta, nije došao iz druge organizacione jedinice niti iz neke druge ustanove, pa se nije moglo utvrđivati koliku je zaradu tužilac ostvarivao na radnom mestu pre nego što je došao u Posebnu organizacionu jedinicu za suzbijanje organizovanog kriminala. U takvom slučaju za obračun razlike zarade trebalo je primeniti drugu metodologiju, tj. utvrđivanja razlike zarade koju je tužilac primao po koeficijentu i zarade uporednog radnika gde tužilac radi. To nije uradio ni prvostepeni ni drugostepeni sud.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda, po istima postupiti, razmotriti koji metodološki pristup utvrđivanja razlike zarade treba primeniti, kao i da li je potrebno te činjenice utvrditi putem predloženog veštačenja od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke radi pravilnog utvrđelja činjeničnog stanja i donošenja zakonite odluke.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić