U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog zasnovala radni odnos 23.12.2015. godine na određeno vreme, radi obavljanja poslova ..., i bila je kod tuženog u kontinuitetu radno angažovana na osnovu više zaključenih sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme u periodu od 23.12.2015. godine do 31.03.2020. godine, s tim što je nakon 28.03.2017. godine zaključivala sa tuženim ugovore o radu na određeno vreme za rad na projektu „Dve zvezdice korak ka trećoj“, takođe radi obavljanje poslova ... . Zaključivani ugovori o radu na određeno vreme su bili različitog trajanja, dva ili tri meseca, i nije bilo prekida u radu tužilje. Odlukom Skupštine društva od 24.12.2016. godine usvojen je projekat „Dve zvezdice korak ka trećoj“. Navedeni projekat se sastoji iz više odvojenih faza sa ograničenim trajanjem i svaka faza je samostalna celina za koju je tuženi angažovao zaposlene, među kojim i tužilju. U svakom ugovoru o radu na određeno vreme je navedeno da se isti zaključuje za rad na projektu čije je vreme unapred određeno i za koju fazu projekta, kao i vreme trajanja ugovora, a najduže do okončanja projekta. Tužilji je bilo poznato da je kod tuženog postojao projekat jer se uvek spominjao u njenim ugovorima o radu. Tužilji je radni odnos kod tuženog prestao 31.03.2020. godine istekom roka na koji je zasnovan.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da nisu ispunjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme u smislu odrebe člana 37. stav 2. i 6. Zakona o radu, jer ima mesta primeni izuzetka propisanog odredbom člana 37. stav 4. istog zakona, kada ugovor o radu može da se zaključi za period duži od 24 meseca. Tužilja je u spornom periodu kod tuženog radila po ugovorima o radu na određeno vreme za rad na projektu „Dve zvezdice korak ka trećoj“, koji se odvija u fazama čije je trajanje unapred određeno, a koji rad predstavlja okolnost koja isključuje preobražaj radnog odnosa. Imajući u vidu da je neosnovan tužbeni zahtev za preobražaj radnog odnosa, odnosno utvrđivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, to je neosnovan i tužbeni zahtev za vraćanje na rad.

Prema oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 75/14...95/18) propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla, ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stavom 2. istog člana propisano je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca, dok je stavom 4. tačka 2. istog člana predviđeno da, izuzetno od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta. Stavom 6. istog člana propisano je da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama tog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Odredbom člana 175. stav 1. tačka 1. propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

Iz navedenog proizlazi da postoje dve situacije koje dovode do transformacije ugovora o radu na određeno vreme. U prvom slučaju radi se o situaciji da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme ukoliko je zaposleni zasnovao radni odnos protivno odredbama u kojima zakon predviđa uslove i dozvoljene slučajeve zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Druga situacija koja dovodi do preobražaja nastupa u slučaju da zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen.

Dakle, do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme može doći u situaciji ako zaposleni neprekidno ili s prekidima radi duže 24 meseca, ali ne i u slučaju zasnivanja radnog odnosa za rad na projektu čije je vreme unapred određeno. Radni odnos koji je zasnovan iz tog razloga može da traje i kraće i duže od 24 meseca, ali najduže do završetka projekta, te u tom slučaju u vreme dok traje rad na projektu ne može doći do preobražaja radnog odnosa jer postoji izuzetak, u smislu člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona o radu.

U konkretnom slučaju, Odlukom Skupštine društva tuženog od 24.12.2016. godine usvojen je projekat „Dve zvezdice korak ka trećoj“. Navedeni projekat se odvijao u fazama i svaka faza je samostalna celina za čiju realizaciju je tuženi angažovao zaposlene, među kojima i tužilju. Tužilja je sa tuženim u periodu od 23.12.2015. godine do 31.03.2020. godine zaključila više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme za obavljanje poslova ..., s tim što je nakon 28.03.2017. godine zaključivala sa tuženim ugovore o radu na određeno vreme za rad na projektu „Dve zvezdice korak ka trećoj“, odnosno radi realizacije određe faze projekta čije je trajanje unapred određeno. U ugovorima u radu je utvrđen početak i završetak radnog angažovanja tužilje uz navođenje da se zaključuje radi realizacije pomenutog projekta čije je vreme unapred određeno i navođenja faze projekta.

U takvoj činjeničnoj situaciji, kada je tužilja zaključenim ugovorima o radu na određeno vreme kod tuženog bila angažovana radi realizacije projekta koji je u ugovorima o radu naveden kao osnov zasnivanja radnog odnosa, i određen je početak i završetak radnog odnosa, koji je vezan za određenu fazu projekta, odnosno najduže do završetka projekta, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 37. Zakona o radu za preobražaj radnog odnosa. Okolnost da je tužilja nakon proteka roka od 24 meseca nastavila da radi kod tuženog i to sve do 31.03.2020. godine, ne utiče na ispunjenost zakonskih uslova jer je tužilja rad obavljala radi realizacije projekta, koji je svrstan kao rad koji se može obavljati izuzetno mimo zakonskog ograničenja od 24 meseca, odnosno trajanje takvog radnog odnosa određeno je najduže do završetka projekta, što je i konstatovano u zaključenim ugovorima o radu na određeno vreme. Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni odredbe člana 37. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije se pobija utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP. Osim toga, sve ove navode isticane i u žalbi tužilje, drugostepeni sud je cenio i o istima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i revizijski sud.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Vrhovni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka jer tužilja nije postigla uspeh u ovom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić