.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4431/2023
06.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Željko Rajčević i Aleksandra Lončarević, advokati u ..., protiv tužene Srednje škole „Sveti Sava“, Sombor, koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Sombora, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1776/23 od 28.06.2023. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1776/23 od 28.06.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1776/23 od 28.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 755/19 od 16.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da joj na ime zakonske zatezne kamate zbog kašnjenja u isplati naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada – gradski prevoz isplati ukupno 318,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.10.2021. godine do isplate, kao i da se tužena obaveže da joj na ime razlike naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada – gradski prevoz isplati ukupno 21.140,00 dinara, u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavovima drugim i trećim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužilji na ime zakonske zatezne kamate zbog kašnjenja u isplati naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada – gradski prevoz isplati ukupno 318,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.10.2021. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime razlike naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada – gradski prevoz isplati ukupno 20.720,00 dinara, u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 146.907,43 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1776/23 od 28.06.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužene, pa je prvostepena presuda delimično preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 318,84 dinara od 27.10.2021. godine do 02.11.2021. godine, dok je u preostalom delu žalba tužene odbijena i prvostepena presuda potvrđena u preostalom delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata naknade troškova za dolazak na rad i odlaska sa rada. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom – o pravu zaposlenih na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Ukazivanje tužene na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade troškova za dolazak na rad i odlaska sa rada podneta je 04.11.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 20.720,00 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
