.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 444/2019
07.08.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Konstantinović, advokat iz ..., protiv tužene Ustanove za sport SC „Ada“ iz Ćuprije, koju zastupa opštinski pravobranilac u Ćupriji, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2882/18 od 16.10.2018. godine, u sednici održanoj 07.08.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2882/18 od 16.10.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji P1 53/17 od 17.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tužene broj ../17 od 09.01.2017. godine i da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara stručnoj spremi i radnim sposobnostima, znanju i iskustvu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 91.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2882/18 od 16.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, dok je stavom drugim izreke, odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) i našao da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene i po osnovu ugovora o radu od 17.10.2016. godine, obavljao je poslove „...“. Rešenjem tuženog od 09.01.2017. godine, tužiocu je prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređen. Tužena je u skladu sa Odlukom o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih u sistemu Opštine Ćuprija od 14.11.2016. godine, izvršila organizacione promene i donela novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka broj ../16 od 07.12.2016. godine, kojim je ukinuto radno mesto tužioca. Kako tužena nije bila u mogućnosti da tužiocu obezbedi drugi posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi, da mu ponudi posao u nižem stepnu stručne spreme, niti da mu obezbedi prekvalifikaciju i ponudi posao kod drugog poslodavca, tužiocu je iz ovih razloga kao tehnološkom višku prestao radni odnos, a pre otkaza ugovora o radu isplaćena mu je otpremnina u iznosu od 77.359,02 dinara.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja od 09.01.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 25/05 ... 75/14), s obzirom da je radno mesto tužioca ukinuto Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kod tuženog od 07.12.2016. godine, a koji je donet u skladu sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih i Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto u zakonito sprovedenom postupku utvrđivanja viška zaposlenih i pravilnom primenom materijalnog prava, suprotno navodima revizije nije došlo do „zloupotrebe prava“, kako to tužilac tvrdi, a navode kojima ističe da za njegovim radom nije prestala potreba, jer iste obavlja drugo zaposleno lice se tiču organizacije rada kod tuženog u koju sud ne može zalaziti. Tužena je s obzirom na navedenu odluku o maksimalnom broju zaposlenih, donela novi pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i izvršila reorganizaciju rada, pa i na način da je poslove koje je obavljao tužilac pridodala poslovima drugog radnog mesta, pa suprotno navodima revizije, proizlazi da je do promena kod tužene stvarno došlo.
Suprotno revizijskim navodima, pravilno je drugostepeni sud zaključio da se ne može upuštati u celishodnost Pravilnika o sistematizaciji i razloge zbog čega je ukinuto radno mesto ... odnosno u opravdanost odluke o ukidanju tog radnog mesta.
Takođe, pravilno je apelacioni sud ocenio da primena odredbe člana 21. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, ne utiče na zakonitost rešenja o otkazu, već eventualno samo na iznos isplaćene otpremnine.
Kako se ostalim navodima revizije ističu činjenice koje je drugostepeni sud već pravilno cenio, to ih Vrhovni kasacioni sud nije posebno obrazlagao, pa je sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
