.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 444/2022
05.07.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Lazarević advokat iz ..., protiv tuženog JP „EPS“ Beograd ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić advokat iz ..., radi naknade štete po tužbi i isplati po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2712/21 do 11.08.2021. godine, u sednici veća održanoj 05.07.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2712/21 do 11.08.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2712/21 do 11.08.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4149/19 od 18.03.2021. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu manje isplaćene stimulativne naknade isplati iznos od 62.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.01.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilac da tuženom na ime duga po osnovu zajma isplati od 62.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.12.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 48.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2712/21 do 11.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog u odnosu na odluku o tužbenom i protivtužbenom zahtevu, jer drugostepena presuda ne odstupa od prakse sudova u istim činjenično-pravnim sporovima. Nema potrebe ni za novim tumačenjem primenjenog materijalnog prava – odredbe člana 123. stav 1. Zakona o radu, kojom je propisano da poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog, u vezi sa članovima 105. stav 3. i 119. stav 1. tog zakona, prema kojima se otpremnina koju je poslodavac dužan da, u skladu sa opštim aktom, isplati zaposlenom pri odlasku u penziju ne smatra zaradom u smislu stava 1. člana 105. navedenog zakona, već predstavlja jednu od zakonom utvrđenih mera zaštite zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i njegovo neotuđivo pravo kojeg se ne može odreći (član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije). Odluka o protivtužbenom zahtevu ne odstupa od sudske prakse u istim činjenično-pravnim sporovima.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).
Tužbu radi naknade štete tužioci su podneli 30.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora po tužbi i protivtužbi je po 62.500,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
