Rev2 4455/2023 3.19.1.25.1.4; 3.5.9

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4455/2023
27.12.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Užicu,SPI Užice, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Užicu, radi isplate uvećane zarade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacinog suda u Kragujevcu Gž1 4613/22 od 07.09.2023. godine, u sednici održanoj 27.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4613/22 od 07.09.2023. godine u delu kojim je odbijena njena žalba i potvrđena prvostepena presuda, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4613/22 od 07.09.2023. godine u delu kojim je odbijena njena žalba i potvrđena prvostepena presuda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu, Sudska jedinica u Bajinoj Bašti P1 242/21 od 08.09.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati za period od 28.12.2014. godine do 28.12.2017. godine na ime prekovremenog rada novčane iznose za pojedine mesece od septembra 2016. godine zaključno sa decembrom 2017. godine, i na ime noćnog rada novčane iznose za pojedine mesece od decembra 2014. godine zaključeno ds januarom 2016. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos u visini i na način bliže određen ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime noćnog rada za mart i april 2016. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijeni su prigovori apsolutne i stvarne nenadležnosti postupajućeg suda koje je istakla tužena. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio isplatu neisplaćene zarade za rad u smenama za period od 28.12.2014. godine do 28.12.2017. godine. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 76.888,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4613/22 od 07.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, tužena je putem zakonskog zastupnika blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata dodatka na platu (uvećanu platu) po osnovu noćnog i prekovremenog rada. O pravu tužioca na dodatak na platu za rad noću (od 22 časa do 6 časova narednog dana) u visini od 28,6% od osnovne plate sudovi su odlučili uz pravilnu primenu člana 147a Zakona o policiji, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 92/2011 i primenjivao se u periodu od 08.12.2011. godine do 05.02.2016. godine jer nije menjan Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji objavljenim u „Službenom glasniku RS“ br. 64/2015, dok su u odnosu na pravo tužioca na uvećanu zaradu za prekovremeni rad primenjivali i član 187. stav 1 Zakona o policiji, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 6/16. U odnosu na navedena prava tužioca sudovi su primenili i član 12. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br. 22/2015 i 70/2015). Pobijana pravnosnažna odluka je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke ranije Vrhovnog kasacionog suda i sada Vrhovnog suda u predmetima u kojima je odlučivano o tužbenim zahtevima sa istim činjeničnim stanjem i pravnim osnovnom. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose i na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Pdredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćenog dodatka na platu podneta je 29.12.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 420,80 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković