Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 446/2021
11.03.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Ivanović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ d.o.o. iz ..., čiji je punomoćnik Momčilo Kovačević, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž1 173/19 od 01.12.2020. godine, na sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž1 173/19 od 01.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Nišu, rešenjem P1 3197/18 od 15.04.2019. godine, utvrdio je da je u ovoj parnici povučena tužba tužioca, podneta protiv tuženog radi poništaja Aneksa ugovora o radu od 17.12.2018. godine (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 51.000,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema rešenja, pod pretnjom izvršenja (stav drugi izreke).

Viši sud u Nišu, rešenjem Gž1 173/19 od 01.12.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Nišu P1 3197/18 od 15.04.2019. godine, u stavu drugom izreke, kojim je odlučeno o troškovima postupka (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi (stav treći izreke).

Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. i 420. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana da, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.