.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4470/2023
15.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Vesne Subić, Zorana Hadžića, Branke Dražić i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš D. Zelović, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2879/23 od 23.08.2023. godine, u sednici veća održanoj 15.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2879/23 od 23.08.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2879/23 od 23.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1655/2021 od 22.03.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilje od 27.08.2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu isplati pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od marta 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od marta 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je predlog tuženog da se Republika Srbija – Ministarstvo finansija i Republički fond za zdravstveno osiguranje pozovu u svojstvu umešača na strani tuženog, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 83.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2879/23 od 23.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1655/2021 od 22.03.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – dr. zakon) – u daljem tekstu: ZPP, blagovremeno izjavio reviziju.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
U ovom sporu, tužilja traži da se tuženi obaveže i na isplatu razlike između isplaćene i minimalne zarade. Nižestepeni sudovi su odluku o osnovanosti zahteva tužilje u pobijanom delu doneli primenom odredbe člana 111. Zakona o radu, o pravu na minimalnu zaradu koja pripada svim zaposlenima bez obzira na to ko je njihov poslodavac, kao zakonski minimum kojim se obezbeđuje zaštita i zadovoljavaju egzistencijalne i socijalne potrebe. O pravu na minimalnu zaradu zaposlenih u javnim službama, na koje se primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, izjašnjavao se i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi (odluka Už - 8873/2014 od 29.09.2016. godine).
Sledom izloženog, po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP, ni radi novog tumačenja prava, a ni u cilju ujednačavanja sudske prakse. Tuženi uz reviziju nije priložio drugačije odluke koje su donete u istovetnim činjenično-pravnim sporovima.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3).
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 15.03.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
