U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Petrović Adamović, advokat iz ..., protiv tužene Javne predškolske ustanove „Pčelica“ Niš, čiji je punomoćnik Tanja Savić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2666/2023 od 16.08.2023. godine, u sednici veća održanoj 28.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2666/2023 od 16.08.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2756/2022 od 06.04.2023. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito, rešenje direktora tužene broj .. od 24.12.2019. godine i obaveže tužena da tužilju vrati na rad i prizna joj prava iz radnog odnosa.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2666/2023 od 16.08.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 2756/2022 od 06.04.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Sud nije cenio revizijske navode koji se odnose na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer ona nije dozvoljen revizijski razlog. Revident ukazuje na bitne povrede postupka iz člana 374.stav 1. u vezi člana 292,294, 295 i 199. ZPP, ali te povrede nisu mogle biti učinjene pred drugostepenim sudom da bi bile dozvoljen revizijski razlog. Neosnovani su navodi revidenta da mu je nižestepenim odlukama povređeno pravo na raspravljanje i učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP. Tužilja je preinačila tužbu 22.10.2022. godine na taj način što je tražila poništenje i drugostepenog rešenja, a tuženi se protivio preinačenju tužbe, pa kako je zahtev za poništenje drugostepenog rešenja podnet nakon isteka roka iz člana 168.st.7. Zakona osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu člana 199. ZPP i cenili da nije celishodno dozvoliti preinačenje tužbe i podred protivljenja tuženog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene, gde je radila na poslovima ... počev od 01.12.2019. godine. Dana 31.12.2019. godine, tužilji je dostavljeno rešenje direktora tužene o utvrđivanju prava na isplatu i visini otpremnine po osnovu viška zaposlenih i otkazu ugovora o radu broj .. od 24.12.2019. godine, na koje rešenje je tužilja dana 10.01.2020. godine izjavila žalbu Upravnom odboru tužene. Upravni odbor tužene odbio je žalbu tužilje odlukom broj .. od 14.01.2020. godine, a koja akta je tužilja dostavila kao prilog uz tužbu, odnosno ista su doneta i uručena tužilji pre podnošenja tužbe. Tužilja u ovoj pravnoj stvari pobija rešenje direktora tužene broj .. od 24.12.2019. godine, navodeći da je pobijano rešenje nezakonito i da u pobijanom rešenju nisu dati jasni razlozi za oglašavanje tužilje tehnološkim viškom. Tokom prvostepenog postupka tužilja je izvršila preinačenje tužbe, tako što je predložila da sud pored rešenja direktora tužene broj .. od 24.12.2019. godine poništi i odluku Upravnog odbora tužene broj .. od 14.01.2020. godine, kom preinačenju se tuženi protivio, pa je prvostepeni sud na ročištu za glavnu raspravu odbio preinačenje tužbe.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odlučio da odbije tužbeni zahtev nalazeći da je tužilja bila u obavezi da tužbom pobija i prvostepenu i drugostepenu odluku tuženog, te da obe odluke moraju biti predmet postavljenog tužbenog zahteva, pri čemu je tužilja tužbu u ovoj pravnoj stvari podnela samo radi poništaja rešenja direktora tužene broj .. od 24.12.2019. godine.

Odlučujući o žalbi tužilje, drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je o zahtevu tužilje odlučio odbijanjem.

Vrhovni sud je stanovišta da je drugostepeni sud doneo pravilnu i zakonitu odluku.

Odredbom člana 168. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 88/2017...10/2019-5) propisano je da na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na žalbu organu upravljanja, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja direktora. Organ upravljanja dužan je da odluči o žalbi u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe. Organ upravljanja rešenjem će odbaciti žalbu ukoliko je neblagovremena, nedopuštena ili izjavljena od neovlašćenog lica. Organ upravljanja će rešenjem odbiti žalbu kada utvrdi da je postupak donošenja rešenja pravilno sproveden i da je rešenje na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana. Ako organ upravljanja utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogršeno utvrđene, a da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka, ili da je izreka pobijanog rešenja nejasna ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, rešenjem će poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak. Protiv novog rešenja direktora , zaposleni ima pravo na žalbu, ako organ upravljanja ne odluči po žalbi, ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom može se obratiti nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana isteka roka za donošenje rešenja, odnosno od dana dostavljanja rešenja. U radnom sporu zaposleni koji pobija konačno rešenje, tužbom mora obuhvatiti i prvostepeno i drugostepeno rešenje.

Polazeći od navedenih zakonskih odredaba sledi da je u postupku odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovama vaspitanja i obrazovanja predviđena dvostepenost. To znači da predmet sudske zaštite može biti samo končna odluka poslodavca, odnosno odluka doneta povodom prigovora zaposlenog, dok samo odluka prvostepenog organa može biti predmet sudske zaštite samo u slučaju ako je protiv nje podnet prigovor o kome drugostepeni sud nije odlučio, a tužba podneta shodno članu 168. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Međutim, u situaciji kada je o prigovoru zaposlenog odlučeno rešenjem nadležnog organa kao u ovom slučaju, tada konačnu odluku ne čini samo prvostepena odluka već i drugostepena.

Naime, u školama postupak odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima regulisan je posebnim zakonom - Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tačnije odredbom člana 168. ovog Zakona. Ova odredba Zakona reguliše dvostepenost odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih. Predmet sudske zaštite može biti samo konačna odluka. Kada to izostane, odnosno zaposleni propusti da pred nadležnim sudom zahteva poništaj konačne odluke za slučaj da nije zadovoljan tom odlukom, to ima za posledicu gubitak njegovog prava da pred nadležnim sudom zahteva sudsku zaštitu. Upravo o tome se radi u ovom slučaju, jer je tužilja podnetom tužbom tražila samo poništaj odluke direktora o prestanku radnog odnosa od 31.12.2019. godine, a ne i Upravnog odbora od 14.01.2020. godine, kojom je odlučeno o njenom prigovoru izjavljenom protiv rešenja direktora o prestanku radnog odnosa. Stoga je tužilja izgubila pravo da pred nadležnim sudom zahteva sudsku zaštitu.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković