Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4511/2022
14.06.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici AA iz ..., koju zastupa Zoran Veličković, advokat iz ..., protiv tuženog „Niš ekspres“ ad Niš iz Niša, koga zastupa Nenad Krstić, advoakt iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1521/22 od 22.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 14.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1521/22 od 22.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3386/20 od 22.11.2021. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 65.000,00 dinara po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova i iznos od 50.000,00 dinara po osnovu pretrpljenog straha, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 22.11.2021. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da pored iznosa dosuđenih prvim stavom izreke sud obaveže tuženog da tužilji na ime pretrpnjenih fizičkih bolova isplati razliku do traženih 400.000,00 dinara, a na ime pretrpljenog straha razliku do traženih 350.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Trećim stavom izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 141.700,00 dinara, s tim što je na iznos od 117.500,00 dinara zakonsku zateznu kamatu dužan platiti od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1521/22 od 22.03.2022. godine, prvim stavom izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 3386/20 od 22.11.2021. godine u prvom stavu izreke, a žalba tuženog odbijena kao neosnovana. Drugim stavom izreke prvostepena presuda je preinačena u drugom stavu izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji za pretrpljene fizičke bolove, pored dosuđenih 65.000,00 dinara isplati još 85.000,00 dinara, ukupno 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i za pretrpljeni strah. pored dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara, isplati još 30.000,00 dinara, ukupno 80.000,00 dinara, dok je za razliku od dosuđenog do traženog iznosa od 400.000,00 dinara za fizičke bolove i od dosuđenog do traženog iznosa za pretrpljeni strah od 350.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Dopunskom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1521/22 od 09.08.2022. godine, prvim stavom izreke obavezan je tuženi da tužilji na dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah u visini od 80.000,00 dinara zakonsku zateznu kamatu isplati od dana 22.11.2021. godine do isplate, te da tužilji na ime troškova drugostepenog postupka naknadi iznos sudske takse za žalbu i drugostepenu odluku u iznosu od po 12.100,00 dinara ukupno 24.200,00 dinara. Drugim stavom izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove sastava predloga za izradu dopunske presude u iznosu od 9.000,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1521/22 od 22.03.2022. godine, donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju shodno članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pobijajući istu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeniničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost pobijane revizije shodno članu 403. stav 3. u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužbom u ovoj parnici podnetoj dana 05.02.2018. godine i definitivno opredeljenom u pogledu visine tužbenog zahteva podneskom od 31.12.2018. godine traženo je obavezivanje tuženog kao poslodavca da tužilji, kao zaposlenoj koja je povrede zadobila tokom obavljanja svoje radne delatnosti, na ime pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 400.000,00 dinara i po osnovu pretrpljenog straha iznos od 350.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Prvostepenom presudom tužbeni zahtev je delimično usvojen do iznosa od 65.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i do visine od 50.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, a revizijom pobijanom drugostepenom presudom tužilji je po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova dosuđen ukupan iznos od 150.000,00 dinara i po osnovu pretpljenog straha ukupan izos od 80 .000,00 dinara.

Imajući u vidu da je njen tužbeni zahtev za naknadu štete bio postavljen u visini od 400.000,00 dinara po osnovu pretpljenih fizičkih bolova, odnosno 350.000,00 dinara po osnovu pretrpljenog straha, sledi da se revizijom pobija nedosuđeni iznos od ukupno 520.000.00 dinara.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3) osim iz člana 404. ovog zakona.

Kako iz sadržine podnetog vanrednog pravnog leka ne sledi da je podnet shodno članu 404. ZPP, primenom člana 441. u vezi sa članom 413. ZPP revizija je odbačena kao nedozvoljena.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.