.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4518/2022
14.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stojković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1587/22 od 24.06.2022. godine, u sednici održanoj dana 14.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1587/22 od 24.06.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1587/22 od 24.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2408/2020 od 22.09.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe, kao u podnesku tužioca od 09.08.2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime naknade štete u visini razlike između isplaćene posebne penzije i zarade koju bi tužilac ostvarivao u periodu od 10.04.2014. godine do 30.04.2021. godine u ukupnom iznosu od 2.280.067,30 dinara i to u mesečnim iznosima sa kamatom navedeno u ovom stavu. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da sud obaveže tuženu da isplati tužiocu, na ime naknade štete u visini razlike između isplaćene posebne penzije i zarade koju bi tužilac ostvarivao, za period od 01.01.2014. godine do 10.04.2014. godine, pojedinačne mesečne iznose sa kamatom, kao u izreci, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kom je tražio da sud obaveže tuženu da isplati tužiocu zakonsku zateznu kamatu na iznos od 17.239,54 dinara za mesec april 2014. godine, za period od 24.05.2014. godine do zaključno sa 14.06.2014. godine, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 182.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je predlog tužioca kojim je tražio da ga sud oslobodi od plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1587/22 od 24.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20, 10/23 – drugi zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada materijalne štete kao razlike između iznosa potraživanja po osnovu posebne penzije i plate. Tužiocu je rešenjem tužene od 31.12.2013. godine prestao radni odnos. Tužilac je protiv prvostepenog rešenja izjavio žalbu, koja je odbijena rešenjem drugostepenog organa. Potom je pokrenuo upravni spor u kome je poništeno rešenje drugostepenog organa. Do okončanja postupka pred prvostepenim sudom rešenje o prestanku radnog odnosa nije ni konačno ni pravnosnažno. Zato tužiocu pripada pravo na naknadu štete. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačvanja sudske prake ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 01.10.2020.godine, a vrednost predmeta spora je 2.280.067,30 dinara što je 19.405 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
