Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 45/2015
18.11.2015. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužioca R.C. iz N., čiji je punomoćnik S.S., advokat iz N., protiv tuženog A.B.S. AD iz B., koga zastupa A.M., advokat iz B., radi ocene zakonitosti otkaza ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2610/14 od 07.10.2014. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2610/14 od 07.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2610/14 od 07.10.2014. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 556/14 od 19.05.2014. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. 2057/1 od 11.06.2002. godine, kao i zahtev za priznanje svih prava na rad i po osnovu rada i vraćanja na rad zaključno sa 14.02.2011. godine, kada je tužilac stekao pravo na starosnu penziju i tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 383.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu primenom čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do 05.12.2008. godine, kada mu je radni odnos prestao otkazom ugovora o radu zbog povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu (grubog, neuljudnog i nedoličnog ponašanja prema drugim zaposlenima i započinjanja i učestvovanja u verbalnom i fizičkom konfliktu). Naime, 28.09.2008. godine u prostorijama Filijale tužene tužilac je imao agresivnu raspravu sa korišćenjem nepristojnih reči u razgovoru sa svojim menadžerom D.I.. Tom prilikom je povišenim, nepristojnim i krajnje neposlovnim tonom vređao menadžera i nedolično se ponašao, tako što je izgovorio reči navedene u pobijanom rešenju. U postupku prikupljanja informacija o ovom događaju, pre otkaza ugovora o radu, tuženi je od zaposlenih koji su bili prisutni tom prilikom u prostorijama Filijale zatražio pismeno objašnjenje. Zaposleni su u svojim pisanim izjavama potvrdili da je tužilac tom prilikom bio grub, neuljudan i nedoličan u svom ponašanju prema menadžeru tuženog, posle čega je tuženi aktom od 09.10.2008. godine i od tužioca zatražio pismeno objašnjenje. U pisanoj formi 14.10.2008. godine tužilac je negirao da je bio agresivan, nedoličan, grub i neuljudan prema svom menadžeru, samo je naveo da se tom prilikom sa koleginicama smejao i glasno pričao, zbog čega ga je menadžer pozvao da dođe na razgovor kod njega u kancelariju. Naveo je takođe da su izjave tih koleginica o incidentu date pod pritiskom, jer se radi o licima zaposlenim na određeno vreme, tako da nastavak njihovog rada zavisi isključivo od menadžera. Potom je tuženi 24.10.2008. godine dopisom od tužioca zatražio da mu dostavi dokaze u vezi svojih tvrdnji da su te izjave date pod pritiskom, pa kako tužilac nije postupio po zahtevu, tuženi mu je 26.11.2008. godine dostavio pisano upozorenje pred otkaz ugovora o radu. Grafološkim veštačenjem je utvrđeno da je potpis tužioca na upozorenju autentičan i da je to upozorenje tužilac primio 26.11.2008. godine. Tužilac se nije izjasnio na upozorenje. Tuženi je 20.11.2008. godine od sindikata tražio mišljenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a sindikat je 27.11.2008. godine dao mišljenje da je tužilac prekršio kodeks lepog poslovnog ponašanja time što se nekorektno poneo prema svom menadžeru i narušio radnu disciplinu u banci, ali pošto se radi o dugogodišnjem radniku, koji je pred penzijom, predložio je da tuženi to ima u vidu prilikom izricanja mere i da smatra da tužiocu ne treba otkazati ugovor o radu, već ga samo disciplinski kazniti.